Дело

СМРТ ИВАНА ГРОЗНОГ 345 Григорије Наги Велики Царе, Два писма за тебе. Иван Борису нодај Нек их он прочита. Годунов (Разгледав оба писма) Из Серпухова. Пишу, Господару, да је Хан с војском Преко реке Оке почео прелаз; Из Казана вест је да је у буни Лужна Черемиса и да су с њоме Ногајци. Иван Не!.. Није!.. Таква зла скупа Не могу да падну на једну главу! Не верујем!.. Није!.. Дај амо писма! (Годунов му преда писма; он их дуго гледа, испусти их п остане непомичан Улази столник и Бјељском нешто шапће). Бје^љс^и 0, велики Царе! Дош’о је схимник. Ти наредбу даде да га доведу. (Ивану) Иван (Уздрхти) Нек се к мени пусти. — Сви се уклон’те, Јер хоћу да с њиме насамо будем. (Сви изиду) Иван (Сам) Ти, свевишњи Боже, мој ум просветли! (Остане дубоко замишљен. После кратко паузе улази схимнпк. Иван устане и приклони главу пред њим) Благослов ми подај, оче!