Дело

344 д к л «> Да л’ hem оирпчшшу вратити оиет, Ил’ владатн мпслиш сам целом земљом У вољп је твојој; расудн и гледај Да теби н брату корисно буде; Углед за све ово нмате готов. Је л’ ти јасно? фјодор Оче! Мнлошћу Божјом Ти нећеш умрети. Даће Бог, ти ћеш Молнтвама мојим иреживет’ мене! Зар сам ја за Царство? II сам знаш, оче, Не спремах се за то. Иван Фјодоре! Чуј ме! Сад питање није: хоћеш ил’ нећеш? K’o наследник мораш на престо сести, Чнм нестане мене. (Гневно) Фјодор Не буди гневан, Царе мој и оче! Ја ти се молим: Другога одреди. Русија има Од мене и бољих и достојнијих. Мени, Царе оче, доста ће бити II мањи ужитак. Иван Пх, црквењаче! Ја говорим с тобом као с човеком, А ти — права баба!.. Куку и леле, За синоубијство брат брата свети! Иване, мој сине! Вај, што те убих? Зар сам целог века водио борбу, Сломио бојаре, непослух свлад’о, Гушио издајства свуд око себе II наследни нресто циг’о на крви До такве висине, — да се све са мном У прашину сруши?!.. (Григорије Наги улази са хартијама)