Дело

СМРТ ИВАНА ГР03Н0Г 343 Захарин Царе Господару! Ако Бог хоће Да из овог света у вечност пођеш, 0 државном послу треба да мислиш, Као и о рату који ћеш дати У наслеђе снну; а грехе твоје Ми ти од свег срца праштамо сада II Господа Бога молимо за’те. Иван Право рече, старче! (Дижући се) (Фјодору) Приђи ми, сине. Још мало и ти ћеш примити царство. Последњи ми сада саслушај савет. (Спусти се у наслоњачу) Царуј милосрђем, богобојажњу II кротошћу. Никог неправо немој Омрчити казном ил’ бескућити. Душманима мојим што ме из Царства Прогнаше, те као поклоник худи Од Русије мољах склоништа себи, Не свети се за ме, — Бог ће нам судитЧ А Царпцу моју, маћеху своју, II поштуј и чувај; живи у слози С Димитријем, братом; никад не жели Да ирисвојиш себи и његов део, Јер и ако Кајин Авела уби Наследство не дође братоубици. Гледај да рат с Литзом завршиш миром, Па све силе крени противу Хана; С Борисом се светуј и њему веруј; Ou намере моје зна врло добро; Још док млађи беше, за рад у Думи Ја га упућивах. У прво доба Биће ти помоћник добар. А после Ствари поклисарске, ратне и судске Сам собом савлађуј, иа да ти другом, А не други теби, упуте дајеш.