Дело

358 Л Е Л 0 какве везе. У опште његова иоследља два гшсма чипе утисак одступања. Србнја се иотпскује на друго место, на њеио место, но старању руске владе, стуиа Бугарска. Ио многнм знацнма осећајућн нрнблпжавање немилости, Карцов је хтео да је предунредн п молно је мппистарство да га нремести као генералног консула где било у Еврони. Али му не беше суђено да пзбегие катастрофу: с иролећа 1879 г. њега оиозваше. По карактеру врло скроман човек, Карцов никада нпје ни желео какву улогу (политичкога вође. Он је савесно вршио заповестн својега иретпостављеног, н у својим оштроумним извештајима, оиисивао је жнво све што се дешава у месту његова службовања, II све је ншло врло добро. Он је уживао глас даровптог писца и вештог, ваљаног агента. Али, ето, у вихору од догађаја, аиарат у средишту престао је давати одређене одговоре. Све старање и упињање Карцова да добије јасио, одређено упутство, било је узаман. У таквим нриликама, спасти, ако не саму ствар, оно бар себе лично, било је могуће само тако, ако се приђе једном од ираваца, те да се са њим заједно или исплива пли се удави. 0 Н. II. Шишкнну, оившем генералном конзулу у Београду нред Карцовом, рекао је Ладиженски, секретар: „Тај би ua сигурно испратио Черњајева." Друкчије је мислио II. А. Сабуров: „Vous auriez du, рекао је он Карцову, vous en canailler avec les Serbes comme Jonine s’est сапаШб avec les Mont6negrins.“ H. П. Игњатијев говорио је са њему својственом импулсивношћу: „Зар је могуће све писати? Ја сам напоменуо Господару: Како сте могли, Ваше Велинанство, онако рећи о Србима у својој беседи у Кремљу? А Господар мени: „На то ме је навео Карцов.“ Али Карцов је у томе баш и гледао point d’honneur: да буде извршитељ воље владине, а не партизан. Напослетку, све устаде противу њега; он је био крив свима. Преко зиме 1876—1877 годнне, налазио се у Петрограду српски мипистар Мариновић. Када су њему представили, да је Србија јурнула у рат, не тражећи допуст од руске владе, Мариновић је показао на Карцова и тим га упропастио код цара Александра II. Правдати Карцова био би некористан посао; он се оправдати није могао; тако би само изобличио друге и тим би сам себе лишио последњих пријатеља. Партија ратничка имала је на зубу Карцова због његова у неколико ироничног држања спрам словенских комитета и добровољачких донкихотстава. Министар војнп Д. А. Миљутин није лако праштао за нападаје