Дело

34 д в л 0 кадајвдошао такавједан момвнат, иосле катастрофв код Кенигреца Ј8(>6 г., Двак је умео с достојанством отмена човека н нвсумњнвог патриоте од иритешњвних Хабзбурга прнмнтп и тражптп оно, што је Круна н могла дати и што је могло вадовољптн његов народ. Добри геније маџарскога народа дао му је у ово.м моменту мудрога Деака. Његов сарадник на том послу н следбеннк ожнвотворпо је државну погодбу од 1867 г., н обезбедио своме племену искључивп положај у Транслајтанији. Тнм положајем маџарско племе нема разлога да буде незадовољно. А када се овакви догађаји вежу за имена људп, онда ти људп морају бнти необпчнн. II ван своје отаџбнне позната су пмена њнхова, — иа п код uac. За Кошута знају н старпје и млађе генерације, а за Андрашија исто тако, ако нп због чега другог, оно због uecpehuor удеса српског народа — окупацпје Босне и Херцеговине, којн је факат везан за његово име. 0 Деаку се најмање нисало па н најмање зна код нас. Скромни н повученп Деак нпје истицао своју личност на видик, пуштајући друге да се нстпчу, да деле славу и власт. Ваљда је то разлог што су о љему и његови, иначе аахвални му, земљаци мање писали но о Кошуту п Андрашију. Овим редовима циљ је упознатн наше читаоце са животом једног од ове тројице маџарских великана, с личношћу Андрашијевом и његовим историјским значајем ирема последњој публикацији о њему.1 Ретко се који народ може похвалити таком вредноћом у истраживању своје даље и ближе прошлости, као што то могу Маџарн. Раса, која је само у релативној већини и која има опет за то искључиву власт и хоће силом да апстрахује и туђа права и бројну надмоћност других, немаџарских, народности, врло се радо обраћа прошлости — историји. У срећном географском положају, према другим мање бројним и државно неорганизованпм племенима, маџарско је племе и у прошлости било политички надмоћније. Исто би, и још са далеко већим нрохтевима, прохтевима маџаризације, хтело и сада маџарско племе, у доба најшире демократије, у доба владе принципа народнога суверенитета. И стога људи од политике траже у прошлости аргументе — позивајући се на историјска права. Отуда је и 1 Види Graf Julius Anđrassy, Sein Leben und seine Zeit nach uugedruckten Quellen, von Eduard v o n Wertheimer. I Band: Bis zur Ernennung zum Minister des Aussern. Stuttgart, Deutsche Verlags-Anstalt, 1910.