Дело

ГРОФ ЈУЛИЈЕ АНДРАШИ У прошломе веку маџарски је народ имао три велика човека, којн су га задужили својим великим заслугама. Кошут, Деак и Андраши — у колнко личности у опште могу утицати на историјски развитак — творцп су данашње маџарске хегемоније у Транслајтанији, другој половини хабзбуршке монархије. Револуцпонар и идеолог, Кошутје разбудио успавану моралну и физичку снагу свога племена и показао културном свету, шта може један народ кад се очајно бори за своју слободу и опстанак. Мудри и скромни Деак, који никад није мислио на себе но увек на отаџбину своју, наметном и реалном политиком својом, за коју је у миру требало исто толико храбрости колико и у најбурнијим данима крпаве борбе, револуције, умео је, и после слома у 1848 г., да својој отаџбини стече уставне слободе и државну самосталност. Разборити, трезвени и енергични Андраши обезбедио је својој отаџбини стечене тековине погодбом између ње и Аустрије 1867 г., — учврстивши превласт маџарског племена у њој. Дела ове тројице великапа допуњују се и тесно су везана једно за друго. Да није било револуције 1848 г., не би било државне погодбе 1867., нити би, да није оиет ове, могло маџарско племе учврститн своју превласт у овој половишрхабзбуршке монархије. Фанатизам уверења и егзалтирани темпераменат Кошутов заталасали су маџарски парод у његовим најдубљим слојевима и повели га у херојску борбу у револуцији, која је туђипском помоћу скрхана код Вилагоша. Алијеи поред овога слома, који је само за људе уских погледа значио то, револуција отворпла очи и нротивнпцима: да се с тим народом мора рачунати, да се о њему а без њега не може ништа решавати. II Дело, књ. 60. 3