Дело

420 Д Е Л О ових артнкала само за последње 3—4 године, јер је нзвоз ранијих година бно по све незнатан. Од ире 3—4 годнне пак па ua овамо извоз руда показује стално н јако напредовање; н судећи према годпшњој производњи с једне а потрошњн у земљп с друге стране, сме се са сигурношћу очекпвати, да he се извоз још за дужн низ година стално пове!к1ватн, тако да he, у недалекој будуМшсти, извоз руда н метала играти веома видну улогу у нашој спољашљој трговини. Према статпстнчкнм подацима пз 1909 године Србнја је нзвознла руда н метала у вредности од 7,300.000 дин.. Највећи, уираво лавовскн део пада на бакар, како у руди (1,667.000 дин.>, тако и у металу (4,830.178 днн.). Поред бакра извози се, до душе у врло малим количпнама, олово и пирит. Пирит се извози у рудп, а олово у металу. На ова два иоследња доћи ће годишње до 700.000 дин.. Олово п иирпт иду иоглавито на а.-угарску нијацу; бакар у Француску п Амернку, и то, бакарна руда много више у Француску. а бакар у металу у Америку. Царински рат био је овде без икаква утицаја, како на количину тако и ua правац извоза; а тако исто и прекид царинског рата неће изазвати никаквих померања у досадашњем извозу. УУ досадашњем излагању прешли смо иајважније извозне артикле, и обележилн смо она иомерања, која је изазвао настуиели царински рат између Србије и А.-Угарске. Поред ових јавља се још један мали број других извозних артикала, али је овај извоз у тако малим количинама, да је излишно упуштати се у она беззначајна померања, која су се и овде делимичне нојавила. У завршном чланку изнећемо у табеларном прегледу количину и вредност извоза свих нојединих царинских груиа, овде ћемо се задовољити, да само неке од тих нарочито споменемо, Варпва се извозн гоишње у вредностп за 700.000 дпн.. 6/7, дакле 600.000 кгр. долази на пасуљ, који се извози, готово у подједнаким количинама, у А.-Угарску, Бугарску, Турску и Немачку. Готово цео остатак долази на лук, који иде поглавито за А.-Угарску. Разних пића извози се годишње у вредности за нешто-