Дело

0 СРПСКОМ НМЕНУ 433 jer је narodna sviest n narodu zamrla, pa se više spominju ili pokrajinska (Bošnjak, Hercegovac) ili vjerska imena (Turčin, Srbin, Latin); nu jezik narodni, taj jedini biljeg narodnosti, pokazuje i svjedoči, da je taj narod hrvatskoga poriekla. Uz Hrvate prebivaju u Bosni još Arbanasi, Cigani, Zidovi i Osmanlije; nu broj tih inorodnih plemena sasvim je neznatan prema ogromnoj večini Hrvata“. За тијем каже: „Ро tom vidimo, da hrvatsko žiteljstvo sarno broji 96.7% ukupnoga pučanstva". „Sami pako zovu se mnogi grčko-iztočnjaci Srbi, jer su istoga zakona sa susjednimi Srbi1*.1 Дакле ce они само зову Србима, али нијесу Срби! На карти (измећу 72. и 73. стране пацртапи су „Grčko-istočni Hrvati“ н. пр. око Никшића, Колашина, Новога Пазара и Митровице (у Ст. Србцји). Лош каже Вј. Клајић: „Ilrvata pravoslavne iii grčko-iztočne vjere ima u Bosni najveći broj“ и ,,nmogi pravoslavni Hrvat, videći, da je iste vjere, koje i Srbi, počeo je svoju vjeru zvati ,,srbskom“, a sebe Srbinom. Ovo je medjutim velika bludnja, koju čine i muhamedovci, kada se po vjeri zovu ,,Turcima“. Kao što nisu muhamedovski Hrvati nikakovi Turci, premda vjeruju isto, što i Turci, isto tako nisu pravoslavni Hrvati ,,Srbi“, premda su istoga zakona sa Srbi u Srbiji“2. Ko жели измишљања, ето му измишљања В. Клајића, а ко хоће чињенице о српском имену, нека чита напријед (у IV. глави). 0 хрватском имену у Босни ово су чињенице: 1) Фратар Иван Јукић, Бањалучанин, каже; да Бошњаци у босанској Крајини ,,od Harvatah neznaju nit imena“.2 2) Иван Кукуљевић описујући свој пут по Босни и говорећи о Пливи (у западној Босни) каже: „Sad је već odavna izčezlo tuda ime hervatsko“.3 Погрешка je, што овдје стоји „izčezlo“, jep ce ничим не може поуздано доказати, да га је кад ту и било. 3) Хрватски писац Ант. Радић каже,5 да се „па dosta mjesta dovoljno i nehotice uvjerio, da je ime hrvatsko po Bosni i Hercegovini seoskomu svietu posve nepoznato“. — Ово што И. Јукић и А. Радић кажу о Босанцима 19. вијека, вриједи за цјелокупну прошлост данашњијех Босанаца. В. Ђерић. — НАСТАВИЂЕ СЕ 1 Vj. Klaić, Bosna (1878) стр. 71, 72. 2 Vj. Klaić, Bosna (1878) стр. 99, 102. 3 Kolo, V (1847) стр. 20. 4 Putovanje po Bosni (1858) стр. 68. 5 Zbornik za narodni ‘život i običaje južnih Slavena, IV (1899) стр. 308. Дело, књ. 60. 28