Дело

НЕОВИТАЛИЗАМ У САДАШЊОЈ БИОЛОГИЈИ — НАСТАВАК Дриш ставља питање, да ли се збиља морфогенетски догађај да објаснити у општпм цртама номоћу појмова: потенција, срество и формативна драж? Кад би пошло за руком то разрешење стварања форме у суму формативних догађаја, који се сви помоћу сресгва и на основу датих потенција појављују, могло би се надати, да ће се у будућности моћп стварање форме у организмима разрешнти у елементарне факторе анорганског света. Органнзми би били тада документирани као машине не само по својим функцијама него и по своме пореклу и форми. То разрешење заипње, но Дришу, код локализације морфогенетскпх особина. Да ли можемо исказати за сваки типичнп, морфогенетски ефекат свагда типичну, појединачну и специфнчну морфогепетску драж? Зацело не, бар за сад, одговориће многп. Али се Дриш пита: да ли има гарантије да ће то моћп, и да ли је то у нринцппу могуће, и да ли не стоЈе већ сад ствари тако да је тај научни смер немогућ? Познато је из 'покушаја да је код већине онтогенетских елементарних органа проспективна потенцпја нодједнако подељена на све елементе, и ако се сваки део у организму, којп с морфогенетског гледишта чини јединицу, назове морфогенетским системом, може се рећи, да су бластодерм ехинодерма бар око осовине, а и ектодерм и ентодерм, ситеми, који имају исту потенцијалност у свим својим елементима, да су, дакле, еквипотенцијални. Али они су сингуларно еквипотенцијалнп системи, јер им потенције нису коплексне као у камбиуму биљака. Они су више у том смислу еквипотенцијални да свак њпхов елеменат може у скупу сваку поједину улогу одиграти; на ту