Дело

НЕОВИТАЈШЗАМ У САДАШЊОЈ ВИОЛОГИЈИ 439 Кад иосмотримо порекло и генезу ових комплексних система, вндимо да се сви они могу свести на малу групу heлија а ова опет на једну једину ћелију. Сада се нита Дриш, да ли може теорнја о машинској структурн живота објаснити генезу комплексног система као што је јаје? Да ли се каква комплицирана машина, која је у три просторне димензије типично саграђена, може сто и сто пута делити и опет да остане иста? На то гштање одговара са „пе“ п каже да је апсурдна нретпоставка, да се комплицирана, у три димензије различно и типично саграђена, машипа може много и много делити и инак да остане иста и цела. Ентелехија је основ наслеђа и индивидуално стварање форме најближе генерације није зависно од какве машине пего од елеметарног природног фактора, ентелехије. То је други доказ витализма. Обична физиологпја учп само о деловима, функцији и кретању појединих делова али сем тога има још печег, а то је : да ли је сваки покрет само сума или агрегат? То је централнп проблем физиологије, наиме питање о целини покретног акта и кретања. У физиологији и психологији даје већ проблем инстинктивних дражи и регулацпја инстпнката индпцпје за автономију, али прави доказ за витализам пружа анализа радње. Радња (Handlung) је свако жпвотињско кретање, чија особепост зависи од индивидуалне животне историје тако, да та особеност нпје везана само за актуалне дражи него п за особеност свих дражи у прошлости и њихових ефеката. Ниједно животињско кретање не треба звати радњом, ако нема ове особиие; та је особина у субјективном животу искуство. Искуством а и радњом не може се звати елементарнп фнзиолошки процес, којп се догађа за време контракције мишића, ма да се мишнћи брже контрахирају други и трећи пут, него први пут; таЈ се појав оснива ua функционалном прилагођнвању нервног система. II код умора мишпћа пе може се говорити о радњи. Ти појави могу се комбинирати с нравом радњом, али критеријум нраве радње је, по Дришу, историјска реакцпона база. Ако анализирамо организам у радњн као целину, без обзира на нервни систем и на његов мозак, видећемо да је особеност свпх радња зависна од особености свих осећајних н покретнпх дражн, које је у прошлости прнмио, и од парочитих ефеката