Дело

446 Д Е Л 0 Повољна ми је помпсао, која гаје определила печатити ми нстн Счоменик. Вама нак благодарпм усердчо на стпховпма, којнма сrt* истом споменик спроводнлп.“ У нстом препоручио му је да на место речн, као што је бнло у послатом му примерку, њиово ј буде њ е г о в о ј: у место н р в о м н а с л ј е д н о м к њ а зу ставе наслједственом књазу М илошу Теодо ровнhу 0бреновићу нрвому, а на место основатељу ирве књигопечатње серпске ставе основатељу прве књигопечатње у Србнји. Све то да се иуменп с тога, што је оно њнховој врло сходно хрватском стплу;1 нрвом књазу није псторнјекп гачно п најпосле он пнје основатељ прве књигопечатње српске већ (ове) у Србијп. Вели, за. тпм, да му је Давидовнћ послао п споменик, који би Исајловић и Бермаи хтелп да иоднесу имтератору Ноколају. „И та иомисао лена је, велп он, и похвале достојна,“ рамо налази да оп и народ треба да поднесу тај споменик а у њему остаће и њихова имена. С тога је заповедно канцеларији да поправи тај спомепик н наредио му да се „у свему владају но нриложеном табаку. и у смислу и у друци слова, који и гди треба употребити а тако и у потписима“ (његовом и Бермановом). Уз то је још напоменуо да реч пук, која је употребљена у једној строфи, и коју „И1окци“ употребљавају, замени са народ. У случају ако се квари „стих“ (слик?) нека напише други само са истим смислом јер је „леп и важан.“ Тражио је да се штамиау десет егземилара, на свили са златним словима и још тридесет ua финој хартији, и и то да буду готовп до прве суботе, када he их нослати у Русију. Наредио је да му уз Споменик не шаљу Стеићеве књиге, јер их неће да шаље у Русију пошто овај није „от мене толико заслужио да му ја пли мојп шаљу књиге тако ве.аиким лицима као што су Император и господа руска.“2 „И будући да нисам рад да Стеићева књига или име његово иредамном и спомиње се то нећу ни да стоји оно: при напечатању прве књиге у новозаведеној типографији у Србији, већ нека стоји при напечатању прве букве, као да смо ја и народ Споменик овај императору одмах дали печатити, како се прво писме у новоза1 Било је наиисаео ш о к а(чком) па је избрисано. - Жеља Милошева није се испунила. Вук је послао Шишкову за Академију један комад и књиге п посвете и писао му о догађају са истом књигом. Берман пак послао је пруском краљу Вилхелму који га је стога 20 априла 1833 одликовао златном медаљом.