Дело

ИСТОРИЈА СРПСКИХ ШТАМПАРИЈА 447 веденој тииографији претисло; нак, како бн Руси ма што друго могли иремислити, кад би ставили: при панечатању првог слова ил’ нпсмена, а оно нека стоји првебукве, ово he најбоље разумет.и1 Пошто је у рукопису било обележено за сваки ред нз којих he слово да се штампа, где he се која шара употребити и где he имена Бермана и Исајловића стајати, а пошто није било слова дрвепих, која је сам Берман морао резати, то Споменик није могао до одређеног времепа да буде готов. Алп је већ 18 сеитембра Исајловић послао два комада, колико су свиле тада имали, а после осам дапа кад им стнгне свила, злато и фина хартија из Беча, ooehao је да he им послати све остнло.1 2 Тек што је завршено штамнање Сабор истине... иохитао је Д Давидовић, који се ваљада у Србији највише обрадовао установи штампарије, да настави штампање свога Забавника. Целокунан рукопис предао је он крајем септембра 1832 год. штампарпји. Још је 1832 год. штампано: Политич е с к о з е м љ о п п с а н иј е. Године 1833 штампано је 17 књига међу њима и једна бугарска Чпсленица. Одмах у почетку године месеца јануара, донео је један бугарски трговац п дао да се штампа за његов рачун у 3000 екземплара.3 Године 1834 штампано је 19 књпга и једна велика проба слова. Поред тога штампано је првог јануара (1834) „Ти п огр аф ическо обј авлениј е“. Њиме се објављује; „Роду србскоме а и целом осталому читајућем, и с књижевннм дјелима занимајући се иностраном публикуму“, да је књигопечатња премештепа у Крагујевац, снабдевена са изредном словоливницом, Стенховским гвозденим тисковима и најбоље изрезаним словима, те може сваког рода и содержани.ја књиге и сочиненија (ако условним нравилима цензуре нису противна), на готово свима европским језицима у свако време печатити могу“. Године 1834 с височаншим дозволенијем б-ог јапуара 1 Државна Архпва. Штамнарија 12 сепг. 1832 г. 2 Држ. Архива. Штамиарија. 18 сеит. 1832 год. 3 Доцвије су многе оугарске књиге штампане у Држ. Штампарији али је ова била прва. — Карактеристично је да су Бугари, када је била готова, жалећп се да немају новаца, тражили да им се дозволи да плате мање од уговорене цене. Изгледа да бн им Кнез Милош и дозволио, али је Исаиловић писао како им не треба дозволити. Он је налазио, да кад могу да плаћају нарочитог човека који седи у Београду и врши коректуру да би књига што пре била готова, свакако имају пара да плате и уговорену цену, која у осталом није бпла ни велика.