Дело

ИСТОРПЈА СРПСКИХ ШТАМПАРИЈА 449 he свако дјело, које се у печатњу нредало буде наипре вниматељно прочитати, зрело размислити и иснитати, да све оно што би против вере и закона, нротпв владања и уредбе државне, против нараствености, честитости и тако зовомог морала забрањивати и удаљивати може".1 Као прилог Забавнику (за 1833 годину) изишла су (дата у Крагујевцу 22 децембра 1832 год. № 3366) „Основанија, по којима књажевско српска канцеларија у Србији књиге цензурира“. Ту се вели: У Србији неће се ни једна књига печатати у којој би написане биле: 1. ) Хула против Божества. 2. ) — нротив вјероисиоведанија Христијанског. 3. ) Мисли саблазитељне благонаравију. 4. ) Мисли противу правитељства срп. и његових чланова. 5. ) Мисли протнву правитељства страних и њихових чиновника. 6. ) Пристрасна ружења и грђења личности, чије м.у драго, у књигама или реценсијама књига. 7. ) Које би написане биле с писменима љ, њ, и ј по ортографији познатог списатеља Вука Стефановића Караџића. 8. ) Које би написане биле без писмена малог и великог ера и без писмена ерн. Али Књажевска канцеларија није се задовољила само забраном ; она је и паређивала „да се списатељи књига србски и писари канцеларија наши у Србији по примјеру Руса, придржавају ортографије, која се у црквеним нашим књигама набљудава“. То своје наређење мотивише : „и руски је језик као и српски нарјечије словенскога и онога, кои се у црквеним књигама налази, и руски има, као и српски различау од ови граматику, па за то опет списатељп руски набљудавају ортографију поменутог славенског језика“. Те ће се ортографије придржавати све док руски списатељи не усвоје другу или, „док друштво учени Срба у Сербији и Австрији не пропише правила, којом ортографијом, пак носле којим наречјем да се пише Србима Србски, да не би г. професор Шаффаршс нраво имао рећи нам да у начину писања србски књига право безвластија царствује“. Но књажевска канцеларија још и осуђује списатеље наше, што се не угледају на француске, енглеске, 1 Држ. Архива. Штампарији 25 окт. 1831. Дело, кн>. 60. 29