Дело

42 Д Е Л 0 штета да се један такав државничкн геиије упропастн у јаловпм револуцнонкм агнтацпјама — пита се Вертхајмер. Било је потребно престатн с револуционарном пропагапдом, која је све више штетна бпла iio Мацаре. Под утицајем тих агнтација кројач Либењи покушао је да убије ножем цара Франца 1853 годиие, а пензионисани каиетан Сакмарн да бомбом срушн двор. После тога дошле су још горе репресалије и гоњења у Маџарској. Снага маџарског народа трошила се узалуд под крутом стегом Бахове системе. Најбољи људи билн су у изгнанству н њпма је дотужао жпвот у туђини. Горове, Павле Алмашп и чувени псторик, владика Михаило Хорват молили су, да се врате. Нпје чудо што је то исто учинио и Апдраши иреко свога брата, грофа Аладара Андрашија. Апсолутистички систем, који је после 1848 г., владао, одржао се пуних једанаест година (1849—1860). То је доба познато по имену злогласнога Баха, министра унутрашњих послова, човека који је 1848 г. био ватрен револуционар а после највећи гонилац слободоумних људи. Његов режим тојеполицпјскн режим — стеге, туторисања помоћу жандарма и шпиона. Тај режим срушили су фипансијске крпзе и — спољње недаће. Између Аустрије и Француске н Сардипије водио се због Италије 1859 г. рат. У битци код Мађенте (4 јуна п. н.) и Солферина (24 јуна п. н.) Аустријанци беху потучени. Рат се, дакле, несрећно свршио миром у Вилафранци. Како је апсолутизам разорио био финансије, несрећне су се последице рата још већма осећале — Аустријска Народна Банка обустави плаћања, а зајам, који је требало уписати у земљи, није се могао остварити. Цар је онда био решен да прекине с апсолутизмом и да се врати уставности. Министри Бах и Кемпен, који су се сматрали као носиоци апсолутизма беху отпуштени. Али и ако се цар решио, да напусти апсолутизам, он није хтео тако лако напустити централизацију. Стога је покушао да одржи овај систем. И 20 октора (п. н.) 1860 г. декретовао је цар неку врсту устава такозвану октобарску диплому. По тој октобарској дипломи иостојао је један цептрални парламенат за сву хабзбуршку монархију (gesammter Reichsrath), којијеимао да решава о финансијским и војничким стварима,. а остали део законодавства остављен је бпо провинцијалним