Дело

ГРОф ЈУЛНЈЕ АНДРАШИ 43 скунштинама. Тиме се хтело нарочито да задовоље Маџари, Пољацн и Чесн. Главна личност у кабинету, која је била и носилац ове политике, био је гроф Агенор Голуховски (па месго Баха, који је одетупио 21 августа 1859). Али Маџари нпсу могли бити задовољни овим решењем уставнога питања. На протнв, све што Је слободније мислило тражило је да се врате основни закони од 1848 г. Ово незадовољство Маџара платио је својим положајем гроф Голуховски. На место његово би постављен за „државног министра" (Staatsminister) Антон Шмерлинг (15 децембра 1860) Тако је пропао покушај Голуховскога, да хабзбуршкој монархији постави федералистичку основу — истина у најблажој форми. Нови министар, Шмерлинг, био је иротивник федерализма, он је, шта више, сањао о великом немачком царству од 70 милиона, а под круном хабзбуршком. Да би се задобили Маџари за нову политику, беху позвани у Беч Деак и Етвеш. Они су покушали, алп без успеха, да увере цара, како се Маџарска може задовољити једино тиме, ако се поново врате суспендовани закони из 1848 и 49 г. Пада у очи да Андраши тада није позват у Беч, јер, како његов биограф тврди, он је био неирестано пањкан од полиције да је још љути револуционар! Неуспевши с октобарском дипломом, цар се, по савету Рехберга, министра председника, и Шмерлинга решио на један нов корак — на нову уставну измену. 26 фебруара 1861 освануло је ново министарство и нека врста новог устава. У министарству су остали сви чланови, а за председника само дође ерцхерцег Рајнер место Рехберга. Нова уставна промена то је такозвани фебруарски патенат. Њиме се опет враћало централизацији. За хабзбуршку монархију био је једап парламенат од 343 посланика изабраних ио куријама, т. ј. од појединих сталежа а не од масе бирача. Тај нарламенат имао је сву законодавну власт, не делећи је с нровинцијалним скуштинама (ландтазима). С таквим решењем уставнога питања најмање су били задовољни Маџари. Шта више, они беху огорчени, јер су се свему другом само не томе надали. Међу њима беху сада две струје — једна, која је хтела измпрење с круном, а друга, која није хтела да чује ни за какве преговоре с „некрунисаним“ краљем. Такојепропао покушај Шмерлингов, да изведе централизацију, да створи једноставну монархију. Двор је окренуо сада