Дело

44 д к л о другу иолитпку — увидео је да му се треба мирити с Маџарима п нанустп систем централизације. Јула 27 (и. н.) 1865 закључеи је последњи рајхсрат Шмерлннгов Престоном Песедом, у којој се отворено признавало, да државни пнтереси захтевају да се што нре сазову легалеп представници народа Угарске. Шмерлингу би (уједпо п друговпма његовим: Пленеру, Ласеру, Мечерију, Бургеру п Хајму) уважена оставка, а место њега дође гроф Белкреди као председннк министарства, Менсдорф Пуљн, као мнннстар спољњнх нослова, н гроф Лариш. То је тако звано „министарство три грофа“ („Drei-Grafen-Ministerium“). Ово мпнпстарство је имало парочити задатак — да нрекине н с федерализмом п с централизацнјом. Аустрија нпје могла бпти федератнвна држава — т. ј. савезна држава, у којој бн важнпје народностн имале своју државну аутономију, као што је мислио гроф Голуховски и покушао то октобарском дипломом. Псто тако није могла бнтп ни једноставна монархија т. ј. с једним парламентом за целу земљу, као да у њој не би било впше народа, који не ирпзнају над собом власт самоједног народа. То је био покушао Шмерлинг с фебруарским иатентом. Ново миннстарство имало је' да за неко време обустави сва ова државно-правна интања, докле се најпре не реши спор с Маџарима. То је дакле политика систирања. И септембра месеца 1865 г. изађе један царски декрет, којпм се обуставља патенат (устав) фебруарски и одлаже његово поново стуиање у живот, докле се не реши питање с Маџарима. Тако је Аустрпја дочекала опет дане — неуставности, апсолутизма, само не апсолутизма, који је имао да стеже и да гони либералне струје, већ који није хтео ни један досадањи устав. Свакако да ово доба — систирања устава, није било ни мало пријатно либералнијим духовима, који су се плашили да ово не постане систем а не само привремено одлагање решења уставних питања. Највише су од овога ирезали либерали у Аустрији. Потребно је било умирити их и — задобити их. Андраши је то увиђао и стога је 6 августа (п. н.) 1865 у пештанском листу „Реsti Хар1б“ публиковао чланак: „Либералима с оне стране Лајте (Литве) неколико речи без претензија*. У том је чланку Андраши први изнео ову здраву мисао: да се уставност у једној половини монархије (Маџарској или Аустрији) не може одржати, ако у другој влада апсолутизам, и да је стога безусловно потребно извојевати и чувати уставност у обема половинама.