Дело

Б Е Л Е Ш К Е 47^ у земњама у којима она постоји, па се онда расправља о могућности да се она и код нас заведе п о корпстима које би од ње имала наша привреда. Питање, које је овом pacupaвом покренуо Стојадиновић, веома је значајно, п он га је третирао са одличнпм познавањем. Стога обраћамо пажњу на ову расправу свима онима који се интересују привредним питањпма у нашем народу. — Књпзи је цена 1 дпнар. ^њи^евмост. Vjenceslav Novak: Teški životi. — Kao 15 књига издања Друштва хрватских књижевника штампана је збпрка нрниоведака Вјенцеслава Новака, под насловом Т е ш к и ж п в о т и. У овој су збирци штампане осам краћих приповедака: 1. „Незаситност и биједа“ ; 2. Сабласти" ; 3. „На смргној ури“ ; 4. „По југовпни“ ; 4. „Оставит ћеш оца п мајку“; б. „Слово закона“; 7. „Ј1ажи“ п 8. „Цртица о Божићу“. Венцеслав Новак је један од најзнатнијих и најплоднијих ппсаца хрватских. Он је почео управо писати 1874 године, (рођен је 1859 год.), али озбиљнији његов рад ua књижевности почиње 1881 године. Од тада па до 1905 годпне када је умро, он је наиисао врло велпки број краћих и дужих приповедака и неколнко романа, који заузпмају једно од најугледнијих места у модерној хрватској књнжевности. У својим приповеткама и романима Новак третира социјалне прилике у народном животу. Његове су слике из 'народног жпвота веома леио, јасно и верно израђене, и ако су на црви поглед иросте и као без уметничкох^а духа. Понекп пут он да веома лепу слику понеког момента у животу народа или појединца каком на први поглед врло простом и обичном причом. У овој збпрци такве су му слике „Сабласги“, „По југовини“ и „Слово закона1*, а тако исто и слика „Оставит ћеш оца и мајку“. Од знатнијих његових приповедака треба нарочито истаћи „Подгорске приповијетке“, које су му углавном и створиле врло лепо место међу хрватским модерним приповедачима У тим је приповеткама веома живо и у занимљивом причању приказана беда у животу хрватскога сељака. Невоље и патње народне нривлачиле су особиту пажњу Новакову, и слика их веома вешто и са иуио осећања. Сем приповедака у овој збирци („Тешки животи“) п „Подгорских прииовиједака“, он је написао велики број других приповедака у којима се стално, врло живо и тачно сликају социјалне ирилике и непрплике у народном животу. Нарочито, у овом погледу, треба истаћи прпповетку „Незаситност и биједа“, на онда врло лепо примљену иричу „У глиб“, и т. д. Он је — као што је напред речено — написао неколико романа, као „Павао Шегота“ (1888), „Никола Баретић„ (1896), „Запреке“ (1905) и „Тито Дорчић" (1905 год.), а уз то и већу прииоветку „Последњи Стипанчићи“ (1889). У свима овим романима црта 4 се народни живот са особитом вештином и са ретким стварним познавањем тога живота. Уз то нарочито ваља истаћи код Новака врло добар стил, којн је умерен, без великог шаренила, алп зато ириродан и течан. Језик му је такође релативно чист, и без много провинцијализама, који се често срећу код других хрватских писаца. На жалост као и многи хрватски књпжевницп, тако је и Новак познат само врло малом броју Срба, и то већином само онима који изучавају историју књижевности или се баве књижевном критиком. То није ни најмање добро. Требало би наћи начи-