Дело

ИЗА КУЛИСА ДИПЛОМАЦИЈЕ — В. С. Карцов — Н АСТАВАК Стање у Београду и повод који је изазвао мисао о конвенцнји А. Н. Карцов је у свом извештају представио искрено и без сваког утајивања. Пошту своју понео је сам у Беч. Дејство је било необично. Е. II. Новиков просто се пренеразио: „Шта, внкао је он, зар се ми иогодили с Аустријом да радимо заједнички и у духу помирљивом, међутнм сами иза њених леђа постичемо Србе да се оружају. А тачка девета, која обавезује Србију и Црну Гору да помажу устанак... зар то није безобразлук?!“ Ни часа не часећи, Е. П. Новиков заседе да пише у Петроград и пројекат конвенције подврже најоштријој критици. И док су се преписивале депеше и конвенција, посланнк је још једнако, као ван себе, корачао по соби. А. Н. Карцов седео је у наслоњачи, оборене главе. „Шта вам је?“ — питао га је Новиков заставши пред њега. А. Карцов му сетно одговори: „Је suis comme Charles Quint: j’assiste a mon propre enterrement“. (Ja сам као Карло V: присуствујем свом сопственом погребу). Са конвенцијом је био незадовољан и Н. П. Игњатијев; али, оно што је њега руководило да не буде задовољан. било је сасвим друго. Он се највише бојао (и не без оспова) да тајну конвенцију, са несмотрености нашег посланства у Бечу, не докучи гроф Андраши. Ту бојазан је Н. II. Игњатијев без околишења саопштио А. Н. Карцову, у писму од 2 (14) априла 1876 године: „Писање и саопштавање конвенције, послате по Алимпићу, било је врло несмотрено. Довољно је било постарати се за прост одбранбени уговор, који би утврдио крвну заједницу, не ком-