Дело

ИЗА КУЛИСА ДИПЛОМАЦИЈЕ 55 промитујући никога. Не знам како и од куда, али садржину конвенције сазнали су Мађари. На вашем месту ја бих по ирочитању пројекта, који вам је показао Павловић (и, може бити, гледајући да га хитно препишем) исти вратио назад, захваљујући на поверењу, и посаветовао бих да чине како год знају, тек да нас не доведу у лажан положај. Тако сам бар ја поступио 1868 године. На тај начин мп бисмо избегли комуникацију са бечким посланством и петроградским литографијама. А овако, сада се преписи пропалих конвенција, (horibile dictu) ваљају по свима капцеларијама и, свакако, пале су у руке и Бизмарку и Андрашију. Лако је било предвидети утисак Е. П. Новикова у оваком случају. „Знам из најпоузданијег извора да је Е. П. Новиков уверио (преко Сабурова) Комундроса да не прими српског изасланика. Грчка влада, преплашена са српске несмотрености која је тобож проказала бечкој влади тај пројект, решила је одбити преговарање пре времена, да се не би компромитовала пред Европом и Портом без сваке користи за саму ствар. Нз Атине ми јављају, да се Грци диве лакомислености Срба који нису морали, ако су мислили ма шта озбиљно, уплетати европске владе, знајући да ни пријатељска влада не може ништа друго да им саветује, већ да буду мирни“. Пред тим, у писму од 5/17 марта 1876 године Н. П. Игњатијев писао је А. Н. Карцову. „Србија и Црна Гора требало је, с обзирОм на могуће догађаје, да закључе међу собом уговор за одбрану. На жалост, у састав тог нацрта унесене су тачке, које испољавају лакомисленост, несмотреност и неопрезност. Није само тачка девета, већ су и неке друге некорисне па чак и штетне, јер компромитују посредно и нас (њихове заштитнике). Осим тога, војна конвенција улази пре времена у такве појединости, које могу да уиропасте целу ствар. Бојим се да ће се разгласити. Ако Андраши дозна, онда ће и Турци за њу знати. У искреност Мађара према нама ја не верујем; а да они Србе мрзе, о томе сам уверен. 3 н ам да сада највише желе да заваде кнеза Милана са кнезом Николом, да распире узајамно неповерење, да охладне Петроград спрам Србије, да сслабе Србију унутрашњим смутњама, и најзад да потисну кнежевину за неколико година упазад, како би се унутрашњи и спољашњи Срби смирили те не би смели писнути нред Мађарима. Смер је бечки