Дело

• ^..-УГАРСКИ ТГГОВННСКИ ОДНОСИ ПРЕМА СРБИЈИ 95 • последњих година. Како у Србији, тако и код нас. Ни у коме погледу не смемо се заваравати стањем ствари. Стога хоћу да iq»$*c£era говорпм о оним променама, које су у току досада изношених догађаја настале у привредном животу и у нривредној политици суседне државе. Те промене не односе се само на материјално стање, већ и на трговинско-политичко гледиште, на правац опште политике, на расположење и на наде. Поред стварног. опипљивог дејства које се у самим цифрама огледа, ми имамо посла и са идејама и струјама које треба исто тако правилно ценити, као и потребу увоза и извоза. То вреди како за Србе тако и за нас. Тек кад се на тај начин земљиште испита, моћи ће се запазпти извесни елементи будуће трговинске политике која заслужује да се тако назове. Садржај и форма морају произаћи из интереса обеју држава, јер и у томе погледу не може се на просто обновити што је некад било. Ако желимо да поново створимо тешњи саобраћај са Србијом, ми то можемо остварити само силама данашњег времена. Није дакле у питању обнављање стања од пре 1906 године, него нова зграда чије делове треба пажљиво наћи и саставити. Пзгледа да сада постоји намера за стварање накнадне конвенције са Србијом, којом би се отклонили наглаЕнији недостатци нашега трговинског уговора из 1910 године. Али све кад би нам сада пошло са руком, да, уз прикладно повишење увоза српског меса, побољшамо нашу позицију према Србији, па чак кад би постигли да повратимо оно што смо уговором из 1910 године у сравњењу са уговором из 1908 године изгубили, све то још ни у колико не представља нову трговинску политику, него у најбољу руку само почетак, који није без вредности, ако се може сматрати као темељни обрт. Пуким крпежем неће се дакле постићи оно, што АустроУгарској налаже политика и привредна дужност. Једино споразум са Србијом у већем стилу, на широј основи достојна је награда наше дипломатске вештине. То што се може постићи у границама данас потребних уговорних односа, може значити само увод. Већ данас мора нам бити јасно, да ће се тек у 1917 годпни, кад будемо на све стране имали невезане руке, моћи полагати дефиннтивни темељи за неки тешњи однос према Србпји. За данас је важно, да се међувреме не пропусти бескорисно, већ да се испуни постепенпм приближењем у границама данашње могућности за акцију. У томе припремном