Дело

94 Д Е Л 0 врло разумљпве. Али какав утисак морају ове стварн произвестп у главама једнога становиштва, које додуше oceha да се све перипетије увоза и извоза непосредно тичу његова џепа, али које не уме правилно да схвати стварне узроке овнм променама н које са инстинктом једног примитивног народа било с правим или не — све своди на вољу великог и моћног суседа! Код нас ови односи додирују само интересе извесног броја фирама, које су напослетку, и ако на своју штету, научиле да рачунају са овим несталним приликама, али преко поставља се у свакој сељачкој кући питање, да ли се може или не може преко Саве иреносити стока или месо, говеда или свиња, живина нли жито. Не треба се чудити, ако свако ометање саобраћаја томе живљу изгледа као свесна политика моћнога суседа, као суровост и самовоља. Ах како тек, кад они, који марљиво прихваћају сваку згодну прилику да би осумњичили држање Аустрије према Србији, искоришћавају оваке догађаје? Зар може бити згодннјег и благодарнијег материјала за све елементе који су непријатељски расположени према нашој монархији, нарочито за онај део штампе који се труди да из свега и свачега ствара капитал иротиву нас? II тако се све сложило, да у трговинско-политичком погледу обе државе силом одвоји једну од друге и да разори све оно, што су створиле вековне везе и природни односи. Излишно је поновити, да су паши трговински односи према Србији пошли сасвим погрешним правцем. Ми смо, као некад на румунској, тако сада на српској пијаци претрпели велике губитке. Алн ни Србија нема разлога да буде задовољна данашљим стањем п не треба да заборави, да за своју сразмерно новољну позицију, коју је умела себи одржати својом окретношћу, у последњој линији има да захвали .једино добрим жетвама и необично високим житним и сточним ценама, дакле околностпма које су у иривредном животу врло променљив фактор п да ће, без лојалног споразума са Аустро-Угарском, њепа трговинско-политичка будућност остатп вечито сумњива и песигурна. Јаки мотиви, о којима ће битп још говора, налажу обема државама да се врате на правн иут и да своје трговинске односе подвргну темељном нститу и исцрпној ревизији, или боље рећи реконструкцији. Али на жалост, ми не можемо тек тако иродужити рад тамо где је 1906 године престао, већ морамо водити рачуна о дејству које су цроузроковале трговинско-иолптичке трзавице