Дело

м, А.-УГАРСКИ ТРГОВПНСКИ ОДНОСИ ПРЕМА СРБИЈП 93 жегве у Угарској, иет шестина од укупног српског извоза пшенице вредности од 291 милиона динара отишло у Аустро* Угарску, и то по врло високој светској пијачној цени (16 до 22 динара од 100 кграма). Овога пута је потреба монархије, не обзирући се на високу царину, посегнула за робом, коју нам јеХрбија могла лиферовати, а коју ни од кога другог нисмо могли добавити под тако повољним условима у погледу на јефтин подвоз. Срби давали су нам ову робу по цени светске пијаце, а наша потрошња поднела је трошак око царине. Ови иримери показују, у коликој су мери обе суседне државе упућене једна на другу ио своме географском положају, по вајкадашњим пословним везама и по укусу купаца и како се понуда и тражња вечито траже и налазе. Српска пијаца била нам је оних ранијих дана сигурна, можда и сувише сигурна. Може се казати, да је све до године 1906 трајао период, у коме је Аустрија за све сталеже у Србији била привредни привлачни центар. Сељак, који у Србији игра прву привредну улогу, рачунао је при продаји своје стоке и својих плодова са аустријском пијацом. Виши грађански сталеж има и данас још аустријско обележје у погледу свих предмета које изискују потребе напредније културе и цивилизације. Аустрија је за Србију била у исто време и природна пијаца и велика трговина. Све што живот чини пријатним долазило је из Беча, сав луксуз и сва удобност. Ко је тражио уживања у племенитој уметности, тамо га је налазио. Стога јенарод у Србији од вајкада пажљивије пратио ток трговинске политике и више о њој дискутовао него што се мисли. Српски сељак, који неће да прода своју стоку, води рачуна о ценама у иностранству, и то до у најскорије време готово искључиво о ценама у Аустро-Угарској и он рачуна много пажљивије и много тачније него што то чини ма на коме другом месту сељачки продуценат. Спољна политика, а пре свега трговински иутови које воде у Аустро-Угарску стоје у непосредној вези са његовом кесом, те стога имају непосреднога утицаја на његово расположење и држање. Стога су нам догађаји ових последњих година сем материјалне, нанели и моралну штету. То је сасвим разумљиво. Колебање последњих година, застоји у преговорима, отварање и затварање границе, закључивање уговора који не ступају у живот већ месецима, остају in suspenso, уговорени споразуми које Скупштина прима али ко.ји у нашем парламенту леже нерешени или се повлаче, — све те сметње нама су на жалоет