Дело

92 Д Е Л 0 господарп на тамошњој пијаци, али од тада окренуло је на горе. •Још јаче промене показао је извоз из Србије у Аустро-Угарску. До 1906 године тај извоз износи 80 до 90 процената од укупнога извоза, а после тога опада релативно у много јачој мери него наш увоз у Србију. Ово опадање показује, у којој је мери Србија била принуђена да за своје производе потражи друге пијаце. Али ко пажљивије испита цифре предњега прегледа, тај he можда доћи до закључка, да је право чудо што ствари нису пошле још горим путем. Колнко дубоко морају бити укорењене на обе стране до* садање трговинске везе монархије са Србијом, у којој мери мора да су срасле са природом суседног саобраћаја, колико мора да је јака обострана привредна гравитација, кад се цпфре наше трговпне држе још увек на узвишеној висини на и у критичним годинама, као што се види, тренутно чак још и расту — успркос испричаним догађајима, успркос напрасном прекидању уговорнога стања, успркос несигурности, успркос променљивим царинским ставовима и свима узгредним нојавама царинскога рата и — да се не заборави — успркос настојању наших конкурената, да нас избаце из седла. У овоме погледу две су цифре из предње табеле нарочито значајне. У години 1908 наш је увоз у Србију знатно јачи но што је био пре тога у годинама 1906 и 1907 и после тога у годинама, 1909 и 1910. То имамо приписати провизорном уговорном стању које је настугшло l септембра 1908 године. Док је још тај провизоријум био у изгледу, аустријска се роба нагомилавала у београдској царинарници и чим су врата отворена, београдски су трговци употребили прилику, да се за дуже време снабдеју са аустријском робом. Српска тражња тада је задовољила своје потребе пре свега текстилном робом, конфекцијом, порцуланом, стакларпјом, металном робом, машинама и аиаратима из Аустрије и из Угарске. Показало се, колико је неприродно било затварање границе и како је негдашња гравитација према аустријскнм артиклима одмах показала своје дејство, чим је отклоњена сметња. Аналоги случај, само у обратном смислу, одиграо се у години 1909. Српски увоз био је у тој години знатно јачи него пре и после тога. Успркос царинском рату (под применом високог аутономног царинског става од 7 50 круна на сто кграма ишенице) те годиве је, због сјајне жетве у СрбиЈи и омануле