Дело

104 Д Е Л 0 hoctii н са метафизичком, Шопенхауеровом, вољом, особито у елементпма а то се даље показује у примарном знању и вољи, што чпни особину ентелехија. Дриш није свестан те психолошке, анимистичне црте свога вптализма, он шта више изражава се против анимизма и пспхологисања виталистичног. И ииак, кад долази до анализе фундаментичних особпна ентелехије, он тврди, да се налазимо у врло непријатном положају, јер овде мора нешто постојати, што показује не само аналогију са знањем и вољом уопште, као што то за иримарне особине и морамо нретпоставити него са хтењем (вољом) спецпфичних, још, неискушених стварности и са знањем о специфичним среетвима која служе за иостизавање, и то опет без искуства. Ми нисмо у стању, по Дришу, да такво спецпфично, нримарно знање и хтење без искуства и најмање разумемо. Међутим, јасно је, да су овп квалитети сасвим неемпирични и да специфично знање и хтење не само да се у при родним наукама не може доказати него у опште не може се доказати. Солипсизам једва допушта свест код других људи а Дрпш, који је у теорији сазнања солипсиста, ипак иде тако да ентелехијама ириписује такве особине, које могу имати само људи са свешћу или такве, које се не могу ни код људи са свешћу констатовати. Дриш супституира познате или бар истраживе појаве са неиознатим, неистраживим н зато немогућим нојавама и квалитетима. Како н сам увиђа да су ти квалитети несигурни, он се изражава на једном месту, да су они постулати. При анализп ентелехпјалнпх аката треба се запитати: да ли је могућа сусиензија било анорганског било органског појава без потрошње енергије? Као што најновија нстраживања (Rubner,1 Atwater) иоказују, закон о одржавању енергије вреди и у организму, н зато се може према садашњем стању науке позитпвно рећи да је така суспензија немогућа без нотрошње енергије. Дриш хоће да иреброди ту нотешкоћу тиме, пгго каже, да ентелехија суспендира могуће догађаје и да суспензија компензације неЕшмпензираних везаних ннтензитетних диференца није нпкакав рад, коме би требало каква енергија. Али и то схватање не може се примити, јер ма како минималан рад, — па био и ii Мах Rubner, Kraft und Stoff im Haushalte der Natur, Leipzig 1909.