Дело

• • НЕОВИТАЛИЗАМ У САДАШЊОЈ БПОЛОГИЈИ 103 појав, дизање руке. Ако даље тај појав не аналишемо, може се узети да је психофизичка каузалност могућа. Психичка појава "J&eTtfe имати физичну за последицу, и будући да су психичне појаве непросторне, било би могуће деловање непросторнога појава на иросторво. Али ентелехија није психичне природе и сад настаје опет неодређено и нејасно. Кад би се однос ентелехије према физичним појавама хтео одредити, морало би се рећи, да, по Дришу, мора бити само ентелехијално-физичке каузалности, јер психичне појаве постаје само у моме „Ја“ а не у природи. Дриш би морао доследно да замени психофизичну каузалност ентелехијално-физичном. Међутим он то не чини, а не чини зато, што идентифицира природни фактор, ентелехију са „Ја“, са нсихичним појавама интрапсихичног низа, како он зове. Његов директни доказ витализма и директно образложење ентелехије састоји се „у позитивној, неполемичној анализи непомпчне датости, која истом, сасвим непристрасно, бар за моје тело доказује виталпзам и за коју тако што, као што је паралелизам, у опште не може постојати“. (II св. стр. 299). Сад, у мојој свестн постојп „Ја“; „Ја“ сам фактор и „Ја“ сам витални фактор и директни доказ витализма и деловање једног немеханичног фактора, којп је уједно виталан, једино је „Ја“. Али „Ја“ је еминентно психична појава а тиме престаје ентелехија да буде природни фактор. Та се противречност може овако формулисати : или је ентелехија у прпроди фактор а тада отпада директни доказ витализма и директно образложење ентелехије или је ентелехија исто што и „Ја“ и покрива се са „Ја“ и тад престаје бпти фактор у природи у смислу Дришеву. Солипсистични, строги идеализам Дришев доказује једнно, да сам „Ја“ делујући фактор у природи али никако да је и ентелехија. Зато није никако тачно, кад Дриш каже, да на извесном пољу стварности обухвата идеализам витализам. То би било само тада исправно рећи, кад би „Ја“ идентично би било са ентелехијом, али то не може бити према самој Дришевој дефиницији. Та противречност у Дришевим назорима показује порекло његова витализма. Он је прво дошао до увиђања да постоји витални фактор при анализи радње, као што то у својој књизи „Историја витализма" и признаје. При тој анализи нашао је па вољутна „Ја“, а ти се фенеменп и несвесно провлаче кроз појам ентелехије. Већ смо напред рекли да Дришева воља им слич-