Дело

6 Д Е Л 0 јен као свинче о јесени, стар као иструо дуб, крезуб као изломљене грабље, ћелав, с подшишаним брцима и сиједом а ријетком брадом попут женских гребена, кукаста носа, крмељивих очп и трањав и прљав као и вјера којој служи. С .једне му стране нануле и ибрик с водом, с друге му стране гори ватра. На крилу му некаква књижурпна, чађава као и његова брадурина а стара као и глупост која је у њој; а но њој му се виде некакве накарадне јазије, као да су је кокоши ченале. Пред њим калем и мастило; у десници му перо од гуске, а у љевици неисписат тефтер. — Казуј, дпшер, не таји!... Од Алаха џелешануху и његова се кувета ништа, бива, ни у води ни у гори, ни у дрвету нн под дрветом, ни у камену ни под каменом, ни по дневи ни у црној поноћи, не мере сакрит’ ни затајит’. Јер он нити једе нити пије, нитп спава нити бдије, а црног мрава на црној пањини у црној поноћи види, бахат му чује а помисли му зна. Зато казуј имена и одаји анатемњаке и шехитане што су у теби, да сагоримо божје дин-душмане и тебе од твојијех мучитеља курталишемо... Казуј, не таји!... вели хоџа згоропадном и везаном Радану. А кад се овај ућопечп па неће да проговори, тај исти хоџа Ћурил иснод Острога да знак Суљу Циганину из Грудске Махале, те он, што год жешће може. заокупи шибати шипураковцем Радана, док му се све драче не зарију у голо тијело и жнво месо. Везани и злостављани је несретник рикао од бола као рањепа звијер, лупао главом и цијелом снагом о с&лпџ, колачао очима као пећинска неман, а крв му куљала потоком из све нових и нових рана, а крвава нјена ударала на нос и на уста. А чнм бн, смрвљен и изнемогао, промрмљао ма шта и сноменуо ма какво нме, хоџа би то одмах брже-боље записао у свој тефтер, оно исписато парче хартије избучио и бацио у ватру до себе, да изгори. Затим би гледао дим и нрислушкивао како цврче запаљени црви у снровим главњама у огњу, увјеравајући околину: да су то предсмртни гласови и вапај оннх нечастивих који су досад били у згранутом Радану, које је он одао и поменуо, а. он их, бива хоџа, записао и бацно ту, у ватру да сагоре. Од тнх имена разабрао сам неколика турска, руска, јерменска и чпвутска, као: Мурат, Мехмед, Абдул, Хамид, Пскан-