Дело

МЕТ.У НЕЧАСТИВИМА о М! тсроз дурбин уочио, не оклијевах ни за тренут, но се разгицах нкза стране што брже могах, те право скупу и судници у ^Озрниће. Кад тамо, имаш шта виђети. Окупило се цијело село: мушко, женско, старо, младо, мало и велико, све се то слебутало, скркло и начетало уокруг око једног каменога гувна. По парапету од самога гувна посиједале сеоске и племенске старешине: диздар Шуто, капетан-баша Мисја, кмет Хабо Хрњез, перјаник Бошко Вукајлов, поп Шћепо Мартин, думо Ђуро Новаков и мјесне заптије: Васо Бува, Мијушко Кобилин и Јохан Вукајлов. Сједе, пуше и припијају каву; и мирно, озбиљно и хладнокрвно и без иједног знака узбуђености или ма какве промјене у чери и у држању пссматрају шта се пред њима ради. Како они, тако и свијет око њих: само стоји и блене. Прпшао сам им, умијешао се у њих, а нико ми се ни вјешт нпје учинио. То је имало ту добру страну, што сам потнуно по сво.јој вољи могао виђети све и... згражати се на све. Пред нама свима, насред гувна, привезана за стожину, с уконопљеним рукама на леђима, погрбила се једна грдна људа, онамо-он колико највиши јунац. Без гуњине, без кошуље, бос, гологлав, разбарушен, и ништа сем пеленгаћа на њему. Сав у крви, која му шица у млазевима с леђа, с врата, из прси, с удова и с чела; на уста му ударила и крв и бијела бала; а а убоји и огреботине га свега истетовирале, да прије личи на одрту волину но на жива човјека. И док су му руке везане за стожер, дотле му је набјена гвоздена халка на врат а за њу привезано уже, које, на десетак корачаји од њега, држи и затеже по један од „џенетских хртова“ : час Васо Бува, час Јохан Вукајлов, а, кад се они поуморе, онда их одмијени Мијушко Кобилин. На ногама му букагије од челика, а из њих му шица крв, и све у живим ранама. Дере се као бак, да све са смокве изнад њега полијеће лишће; а час-по сегне собом ђа десно, ђа лијево, да се чак до нас око гувна могло чути, како му се плећке хрскају, коске хруште а ребра пуцају. Над њим се истегао Суљо Циганин, дугачак колико и Мухамедова кобила, мршав као и султанов казан, црн, просјед, и ружан и глибав каб и котао који калајише. У рукама му прут шипураковац од три аршина, сав напулат оштрим и окрвављеним драчама. Према њему, под сами се парапет усићио и прекрстио ноге на серџаду хоџа Ћурил испод Острога, уго-