Дело

4 Д Е Л О чудно изобилује овај шароликн и староставнп праг старе Азнје и младе Европе; и, што је риједак случај у овим дивљим странама. ту тн све живи у потпуној слозп и миру, као да је све једна мајка родила а једна сестра повила. Преда мном пуче велнчанствена панорама највеличанственијег п најјуначнијег предјела на свијету, Тамо, далеко, преко чаробне равни, пспресијецане змијастом матицом Кубана, прекривене зеленилом а овдје-ондје окићене бијелим кулама, као гривнама бпсера, кочио се горди Казбек, до пола. прекривен зеленом шумом а од пола снијегом, попут каквог охолог и независног хана у бијелој чалми и зеленој, златом извезеној, долами на плећима. Хладан ме повјетарац, који је долијетао управо с казбечке висије, облеће у колико би тренуо, обави ме као влажан бурнус, и разгали ме по челу, врату, прсима и удовима. Сједох па један древни стећак поред пута. И не успјех нп да се иристојно намјестим, ни да потурнм поред себе торбу с леђа н да се одморим, а камо ли да се науживам дивотама које ми се указаше пред очима, а поглед ми заприје и заустави се на једну необичну и у овим пеобичннм крајевима гомилу сељака, Озрнића, насред села пред племенском судницом. Извадих дурбин, навих га, уперих на гомилу, и забезекнух се. Сама ми рука клону, дурбин иаде у крило, крв ми се следи у жилама а кроз кости као да ми проструја студен млаз сњежанице. Док нешто заорла поред мене на путу. Тргох се, и угледах Черкеза ђе ћера коња с товаром брашна из озрнићских млина. Не дангубих, но га пресретох и запитах: — Ама шта оно, љубазниче, раде они тамо ?... II ноказах штапом на гомилу. — А ето... развуче сељак као да се буди из дрнјемежа,. н слегну рамеппма,... како да ти кажем: оно, помамио се они несретњн Ђуро Радан, па ено ђе нзгоне ђаволе из њега... ето што. II, и не гледајући ме, но џарајући палцем у догорелу чокрњу, одјурн за својим кљусетом. Ја сам још од ноодавно чујао да моји саплеменици имају нарочити метод за „изгањање ђавола“ и лнјечење од лудила;. али ми се прије никада није дало да ту процедуру и својнм очима виђу. -'Зато сад, и поред свега умора и грозоте коју сам.