Дело

Д Е Л 0 у ‘"ТСЊИГА 61. ОКТОВАР, 1911. ГОДИНЕ

СВЕСКА 1. МЕЂУ НЕЧАСТИВИМА i Било је то у доба моје ране младости, у земљи Черкезији, у граду Налету. Вративши се љети о феријама из Петрибура, ђе сам штудирао медицину, опремим се, једног лијепог прољетњег дана, у очиној кући; узмем штан у руке, торбу преко рамена, а у њој хране и нића колико ми може бити доста за цео дан, кресиво, дувана, черкески ножић, једне баштенске маказе и срг. II упутим се у околна брда и шуме, сам-самцит, са својим студијама у глави и жељом у души: да проучавањем урођеничких љекова и насљедног начина черкеског лијечења као и испитивањем кавкаских љековитих бпљака, колико могу, допрпнесем науци и користим мученичком човјечанству. Пентрао сам се уз лолије и литице, и силазио у дубодолине и речне провале те стругао лишај и чупао коријење непознатих биљака; пео сам се по стољетном дрвећу те гулио усјеку и маховину; пузао се по цвјетоносним ливадама те брао траве, пелен и цвијеће; обилазио врачаре и траваре, те записивао све што сам чуо и видио. И у оном часу кад моја торба није садржавала ни мрву хране ни капцу пића, била је исто тако пуна крцата као и јутрос кад сам је животним потребама напунио: њену је обилату утробу већ запремао чудан збир разног биља и записа које сам од села до села и од планине до планине набрао, сабрао и без реда натрпао у њу. Сав знојав, уморан, изгребен и издеран, нзбих, неђе пспред заласка сунца, на један впсок пропланак над Озрнићима. То вам је један од најинтересантнијих аула на Р£авказу: у њему има житеља од свију раса, језика, вјера и обичаја, којим тако l*