Дело

1US Д E Л 0 je тиме опасност од слободних мнсли мало ублажена. Стихотвореннја пак, нису забрањена што су бнла противу царства аустријског већ што у опште пренос књига из Србије у Аустрију није бпо дозвољен. Врло је вероватно да је узрок и чисто трговачки, да не би новац, који је дотле за српске књиге улазио у Аустро-Угарску, сад не само нрестао да улази, него још и да изилази. Увоз у Аустрију није био дозвољен ни 1834 год. У Држ. Архиви налази се концепат акта, који је требало да буде упућен прво кнезу Метерниху, na је упућен Високом Војном Савету у Бечу, да би се дозволио улазак књига из Србије у Аустрпји. У том акту позивајућн се на члан султановог хатишерифа, по коме пароду српском даје нраво завести штампарију у својој отаџбини, вели се, да је она већ три године заведена и да се у њој штампају књиге написане ua основи цензуре (од 22 дец. 1832 год. Л° 3366). У истом се наводе ирвих шест чланова цензуре н додаје, да се та оснивања увек свето набљудавају, и изгледају довољно ограничитељна за сваког литератора. „Но кад су сиисатељи књига у Србијп нечатани хтјелн таково да у ц. к. државу пренесу и плате надлежну армицију за њи, онда су их пограничне власти одбиле и рекле да није слободно преносити их Србије у австрпску државу“. Он је ради тога (22 сент. 1833 године) јавио ц. к генералној команди у Петроварадин, да ако треба још какво ограннчење, да га известн, и он ће га „набљудавати не би ли се само узајамна трговпна с књпгама иосијешила1*. Милош је сад, као и у свима приликама, кад год је што тражио, истнцао једну царевину другој. У истом акту вели се: „Пзволпте сада видети да је типографија само но еултану дарованнм нравом установљена и да је цензура наша сходна пронисима ц. к. цензуре. У Сербији од сад принадлежи касатељно лнтературе у ред други земаља, из који се уносе књиге у ц. к. државе с набљуденијем ценсуралног правила и с пла ћањем прогшсне армиције". „По овоме служило би продужење забране неуношења књига из Србије само-к но^ређењу узајамни сасједпнп (суседни?) права оне државе, која сад у најинтимнијем иријатељству са ц. к државом жнви — Впсочаишом Портом“. „Тога ради и имам част молити се (по дојакошњим) да би Ваша Висока Светлост, којој су сва мешања одпошаја к. ц. др-