Дело

• - ЦСТОРИЈА СР1ЈСКИХ ШТАМПаРИЈА 107 МГ за отаку прокламацију сваки зна, да је забрањена, а многи можелшмислити, да све није ни истина, што се у њо.ј ппше; пак која је с допуштењем правитељства наштампана има право свак јавно читати и толковати, држећи све за истпну, што се у њој, као у књизи пише“. „У другој су две књижице обе забрањене на овој странп. Ја незнам, је ли данашње српско књажевство према царству австријскоме што веће од слепога миша према соколу или према орлу крсташу па опет неверујем, да би се допустило у Бечу штампати што противу Ваше Светлости“. Дајетонека корисна књига за Србију, макар била мало и противна тамошњој цензури, мислим, да не би „паметни чланови“ правитељства тамошњег за толико зло примили. „Али без икакве нужде и опште ползе само за једну шпекулацију приватни људи штампати књиге противне овоме или макар коме другоме царству, не знам који би паметан човек одобрити могао".1 Милош је пак, био толико окружен противницима Вуковим, да је на први и други савет одговорио оном мотивацијом у Основанију Цензуре. А доцније се толико ангажовао у борби правописа помажући страну Хаџићеву, да, кад се Вук „дрзнуо“ рећи Цветићу у чланку „Ситнице језикословне*, да би он у ученом свету био фушер, тај „непристојни и увредитељни“ поступак коснуо је срце кнеза Милоша. „И ми и наши сановницп сажаљујемо“ тај гр.убијански постунак — пише му Милош. Толики је „учасник огорченија“, његовог, да је (погазившп правила цензуре) препоручио попечитељу просвешченија г. Стефану Стефановићу „да типографији нашој даде упутствованије, да она слободно печата одговор Ваш на претпоменуту Караџића реценсију".2 Трећим предлогом, да се затвори штампарија за штампање књига такође Вук ни.је успео п ако је, познавајући врло добро кнеза Милоша, коме је веома годило ласкање, износио и неистине, у које ни сам није веровао, те падао и у контрадикцију чак у једном истом писму. Штампарија је била потребна ради штамиања школских књига, а Сте.јпћу је још пре тога било наређено, да у књизи назначи одакле је шта повадио или по коме је списатељу писао,3те 1 Вукова преписка књ. II. схр. 66-4—667. 2 Вукова преписка књ. II. стр. 794—795. 3 Вукова преписка књ. I стр. 428.