Дело

110 Д Е Л 0 печатати може. Ви he те пак нарочито мотрити на то: 1 Да се ништа таково у наше новпне не стави, што би бпло као примјечаније собствепо самог нашег новинара о нолитики и поступку странни Держава, а особито, да се не подкраду у новннама нашим речи слободномислене. 2 Да ништа такво у наше новине не уђе, што би противно било странним державама, јер ја нећу, да се и један кабинет странни и једно страно лице од наше стране увређено нађе. 3 Вообшче пак у новине наше ништа се друго о странним державама не меће, разје толико, колико у странннм новинама пише, више ни рјечи. 4 Да се ни оно унутра не ставља, што би нашој политики у чему год, буди најмањем противно било. — Ако би што ипак у новинама Сербским противу ови мои нримјечанија појавило се, то ћете ви као цензор, а не новинар, под одговором бити".1 Кад знамо ово и кад знамо да је ово доба када је у Аустрији владао груби Метернихов систем и када је у Србији закон био воља Милошева, — ни најмање неће нас зачудити догађај са првом штампаном књигом у Србији — која је била забрањена. Писац те прве књиге Ј. Стејић, буде око Ускрса 1832 године постављен за оберхофмајстора код кнежеве деце. Будући у том чину он пошаље своју књигу да се без цензуре штамна. Али, када су четири табака била готова затраже из Крагујевца да се рукопис врати ради цензуре. Цензура нађе да нема ничег противног и врати рукопис са наређењем да се одмах штамна. Том приликом Милош, од своје страпе, јави Стејићу у Пожаревац, да, је руконис његов „само формалитета ради и га пример другима у Крагујевац искат“. Али „чинови и друге уредбе трају у Србији до прве мене“ — како пише Вук Капитару — па и Стејпћево оберхофмајсторство не само да се сврши, већ га и као доктора отпусте дозволивши му да може вршити праксу у Београду. Сутра дан му опет саопште да остане код Господара као личнн лекар и допусте му да оде у Београд и довршп штампање своје књиге. Кад је Стејпћ стигао у Београд, затекао је заповест, која је стигла пре њега, да се књига његова даље не штамиа докле кпез Милош не дође у Топчидер. (Дотлеје међутим 15табакабило штамнано.) Стејић јави то у Крагујевац и замоли да се дозволи даље штампање. ii М. Петровпћ: Фпн. и установе књ. I стр. 785.