Дело

114 Д Е Л О монопола 220.000 дин. (Али овај мононол не наноси, као остали штету само потрошачима већ и самој штампарској вештини). Законом кнеза Михајла од 1862 год. регулисано је издржавање Државне Штампарије. Чланом 11 одређује се да „за лица служеча у управитељству правитељствене књигопечатне, а тако исто и за уредника правитељствени новина, као и за факторе и помоћника фактора књигопечатње одређиваће се понаособна плата у годишњем буџету, која ће се по буџету и издавати“, а (чл. 12) за главне печатаче, словослагаче, раднике, шегрте, служитеље, а тако исто и за све потребе правитељствене књигопечатње одређиваће се укупна сума у државном годишњем буџету. А посебну плату радницима одређиваће Мин. Просвете по предлогу управптеља. Тако исто одређује се сума и за коректоре. Године 1871 донела је Народна Слупштина допуну закона о Држ. Штампарији. Њом се овлашћује Мин. Просвете: 1) да може одобрити, ако буџетом предвиђена сума није довољна за подмирење потреба, да се из прихода може допунити; и 2) да сваке годнне мора поднети Мпнистру Финансија извод целокупног прихода Државие Штампарије. У колико приход неможе готовим новцем измирити, због трошка којн је исплаћен из истог прихода, да ће празнаницу, која ће се завести као накнадно извршени издатак за иопуњење потреба Државне Штампарије. Буџет Државне Штамнарије за 1911 год. износи 708.310-05 дин. У ту суму, која се има највише да утроши на плату радног особља (291.170 дип.) и набавку хартије, материјала и машнна (234.800 дин.), унесено је као расход и 36.000 днн. на бесплатно штамиање и поклон књига. Још 17 јуна 1847 год. (В. J\l° 1030) Правитељствујушчи Совет уважио је молбу Друштва Српске Словесности н кнез Александар Карађорђевић потписао, да се Гласник Друштва Српске Словесности штампа бесплатно, а за „друге књиге, које би друштво од своје стране и као своју сопственост печатало, само папир и остали трошак, који књигопечатња на касателни посао издаје, од Друштва наплаћује, а проценат, који се нначе на то узима, да се од Друштва не наплаћује“. За тим је Народна Скупштина одобрила и краљ Милап Обреновић потпнсао (3 децембра 1883 год.) „да Сриско Лекарско Друштво у Београду може бесплатно штампати у Државној Књигопечатњи свој орган: Српски Лекарски Архив.“