Дело

ПСТОРИЈА СРПСКИХ ШТАМПАРИЈА 115 Главне приходе Државној Штампарији даје продајамоно•полисаних хартија и књига, претплата за „Српске Новине“ и ^ ПЈЈивагни и службени огласи у њима. Као орган мин. просвете издаје Држ. Штампарија и „Просветни Гласник“, од чије претплате у овој години предвиђено је 8.000 дин. Продаја слова из њене словоливнице доноси јој врло мали нриход. Тако је бутдетом ове године предвиђена продаја свега за 8.000 дин. То су већином ствари (српски грбови) које је немогуће на другоме месту набавити или какве ситнице, које су некоме тренутно потребне. Чист прпход, који Државна Штампарија, преко свега трошка и бесплатног штампања, даје држави, износи око 300.000 динара годишње. е) Радно особље, машине и услови рада. На завршетку 1832 год. од особља у Држ. Штампарији била су ова лица: админпстратор Димитрије Исапловић. l У „печатњи“: директор Адолф Берман, „словослагатељи“ (сецери): Петар КараМирковић и Спиридон Радосављевић; „печатељи“ (штампари): Јанићије Вуловић и Стефан Јовановић; уз то још шест дечака којн су се училн слагању и два, који су се учили штампању. 2 У словоливници: фактор Окен Фукс, ливци: Франц Хамерл и Готфрид Шрепел и шест дечака, који су се учили ливењу и резању слова. Сви радници Немци имали су и стан у штампарији а тако псто становали су у штампарији и шегрти. На унапређењу штампарије стално је се радило: једна су слова набављана а друга су у њој ливена и резана. Дрвена слова резао је једно време сам Берман.1 У први мах штампало је се на двема машинама, које су донесене још при оснивању Држ= Штампарије. Али, када се посао увећао, кад су почеле да се штамиају црквене и школске књиге са црнпм и црвеним слогом, биле су заузете обадве машине. С тога, 26 јуна 1832 год., Псаиловић пише кнезу Милошу и моли га за одобрење да се набави још једна машина, да би се „са издавањем осталих сја гражданскпм словима нечатњи књига и сочиненша занимати могла“.2 Тако се и број слагача, управо ученика, повећавао. Фебруара 1836 год. био је у штампарији фактор Филип Валтер са платом 52 форинте месечно, калфа Аугуст Руф са 30 форинти и /једанајест шегрта са платом од 6—16 форинти месечно. У машин1 Држ. Архива. Штампарија 18 септ. 1832 год. 2 Ibid 26 јуна 1832 год. 8*