Дело

*¥ ► X Р О Н И Н А НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ Б и т а н г а комедије у пет чинова, написао Игњат Нпколајевић Потапенко. Јулије Платоновић Громбицки није неморалан по инстикту, он је од оних аморалних типова више врсте, од оних типова који резонирањем постају оно, што се у друштву зове неморалан човек. Био је шумар, требало му је новаца и крао је. Због тог је доспео у затвор. У затвору, из досаде, мислио је (у осталом човек не мисли само из досаде), а повод за дубље размишљања дао му је неки поток, који је крај затвора протицао. Пало му је на ум видећи проблематичну боју потока, да у њему има гвожђа. И кад се вратио из затвора, његове слутње су се испуниле; он је почео рад. Требало је задобити једног човека за себе, човека који у Паланци ужива највећу репутацију милионара Черпатова. И он је задобио спмулирајући развод брака са својом младом женом, која је била секретар старог Черпатова. И све је било као што треба. И бања је отпочела рад. То је у три речи сиже овог интересантног комада, о коме су мишљења врло подељена. Питало се: да ли овај комад сатира? Да ли овај комад можда не брани лопова? Да ли...? И отуда једни цене овај комад, други не. Несумњиво је да комад има својих мана. Једна од таквих је у самој литерарној фигури Потапенка. Потапенко је пре свега романсије, затим је врло, врло добар психолог, а врло слаб мајстор за ефекте. Уз то још Потапенко врло често р ди сфиктивним личностима, која постоје у детаљима, али не у целини. Дело, књ. 61. 10