Дело

146 Д Е Л 0 Пре свега може се pehn да Потапенко никако не стоји на страни Громбицког, човека, који је пре свега лопов, затим човека, који се служи п недозвољеним средсвима да дође до циља. Громбицки пре свега, вели Потапенко, није остао некажњен за свој злочин. Он је радио против друштва: крао је шуму. Лепо. Друштво је нашло пута и начина да га казни. Он је- зајам вратио. По друштвеној логици он је и даље прљав. „Зашто?“, пита Потапенко. „Зато што тако каже друштво“. И Потапенко заузима став етичара у правом смислу и доказује онај вековима освештани етички закон: није ништа морално ни неморално. Зло и добро, то су релативни иојмови. II онда други став етике: није морална или неморална акција, но мотив. Акција не зависи увек од нас; мотив, стојећи на становишту о слободи воље, зависи од нас. Те две етичке догме Потапенко доказује. Сви чине дела и морална и неморална. Први је, разуме се, Јулије. Други који чини то исто, то је његов стриц Максим Петровић, трећи то је млади студент Миша, који обешчасти девојку, четврти, петн... сви чпне то исто што се може пазвати и морално и неморално, али сваки на други начин. Максим Петровић покушава да митом дође за председника општине. Друштво до душе признаје да је то неморално, али „то се ради свуд.“ „То је на крају крајева modus vivendi којп се, и ако је у суштини порок сматра, за врлину. Миша је обешчастио девојку коју је волео. Је ли то неморално? Је ли он битанга? Зависи од тога како ће то схватити они, којнх се тиче. Лииочкина матн, мати обешчашћене девојке, налази да тај његов учинак ннје злочнн, но нешто природно и — Миша није битанга. То Потапенко спроводи кроз велики део своје комедије. Затим долази други мањи део у коме се третира друга догма етичка. Пошто их је свр скупно на сам дан свечаног отварања бање, Јулије Платоновић изјављује да је вода којом они лече болесннке „обнчна вода у којој се перу кошуље, а блато обична глина од које се праве лонци“. II та морализаторска господа којпма је било понижење вечерати с једним лоповом, који је своју казну часно издржао, ужасавају се на тај глас, али пм еи на ум не нада да објаве болесницима како су преварени, но, по речима држаног тужиоца, проглашују овај моменат за