Дело

1Р0НИКА 147 аајхгчити случај, кад се у интересу јавне безбедности мора лагатл. . * * ^^'Додније се видело, да је Јулије збијао шалу и да је бања добра, те господа морализатори нису морала постати неморална и лагати. Међутим није овде главно да ли су они лагали или не: -главно да су се они помирили с тим да лажу. То је оно о чему човек даје рачуна, то је питање савести, психе. Да ли he они у ствари лагати, то се етичара не тиче. Из овога што досад рекосмо, могло би се закључити, да је комад етичко — социјалан и да је у њему одсуство уметности. Међутим то је само база комада, коју је Потапенко умео да учини приступачном само онима који дубље завире у његов комад, или боље рећи онима који дубље схватају психологију. За те људе Потапенко није бранилац лопова, но сатиричар друштвене логике. Он никог не брани, он слежући раменима и с осмехом на уснама изјављује: свн смо ми исти, сви смо ми битанге. Неког ухвате а неког не ухвате. Неког због тога што је битанга пошљемо у затвор, неког у академију. Вештина је бити м о р а л н а б и т а н г а, а да сви м о р а м о бити више или мање неваљалци, то се не да оборити. Вто у томе уопштавању лежи индивидуалност ове Потапенкове комедије, којом се нико не бранп, но cax\io једна дубока истина констатује. Потапенко вам личи на лекара код кога сте отишли, да вас разувери у болести. А он место тога, вели вам да сте врло опасно болесни, али одмах смешећи се додаје, да нигде нема здрава човека и да сам он болује баш од те исте болести, а при том је ипак зашао у дубоку старост. Циљ је исти. Bii се задовољни враћате кући. Потапенко је одличан психолог. Парадоксно би било рећи да не ваља што је тако добар психолог. Он све види, врло добро види и све одмах хоће да објасни и због тога се врло често изгуби у ситницама, које су врло маркантне, чак генијално запажене, али којима ипак није ту место. Често пута вам се но нека уметнпчка слика не свиди баш за то што је сликар сваку цртицу с разумевањем израдио, натерао вас да се дивите сваком потезЈ кичице а одвратио вас од главне идеје. Уз то је још Потапенко духовит. Он најсувља етичка расирављања пропраћа смехом и чини вам се да се цела његова комедија игра између „пикова и трефова“. Због тога његова и сувише развучена комедија ипак није толико досадна, баш ни 10"