Дело

148 Д Б Л 0 најдосаднпјим местима, јер ће иптелигентан н културан гле* далац наћи свакој сцени психолошкп raison d’etre, а неинтелигентноме гледаоцу Потапенко је учинио концесију пружајући му досетку. Али вас ипак с времепа на време сретне стари Потапенко, онај којп је писао „Истинску службу“ а не онај који је писао „Здраве појмове“ и „Љубав“. Ви наиђете одједном на какво место, које стрчи у овом реалистичном комаду. Потапенко је комадом „ЈБубав“ стекао гласа. Овај комад га је ставио у ред руских савремених драматичара. Али између „Љубави“ и „Битанге“ има и сличности и разлике. И један и други комад пропагирају васкресење душа. Само може се рећи да је „Љубав“ са више финесе рађена. „Љубав“ је оригиналнија, али и много више туђа но „Битанга“. По нашем мишљењу „Љубав“ је с уметничког гледишта боља. Али у погледу духовите конверзације и елеганције стила „Битанга“ је бољи. Карактери у „Битанги“ су рађени оштроумно, разумно, свесно. Може се рећи ма шта, али све личности су живи људи. Неки веле да главна личност Јулије Платоновић није жив створ но створен човек. То није тачно. Многи заведени идеализирањем г. Руцовића не виде правог Громбицког, који ни.је тако добар, који је на против, као и онај његов брат по души из „Љубави“ у ствари чоЕек суров, битанга, али има једно чега многи немају — енергије. Енергија мужевљева је учинила да Дарја из „љубави“ онако иредано идолопоклонички воли мужа, енергија и овде чини Јурија Нлатоновића симпатичним. Интелигенција и енергија су имање његово. Све друго он нема јер све друго је проблематичне природе, осповано на релацијама. То је основна тема „Битанге" то је Hintergrund „Љубави“. Међутпм г. Руцовић је одступио Од основног схватања, и то пе случајно, но свесно. Г. Руцовић нема у својој појави онога чега по Потапенку треба да пма. Он нема велике руске отворене и сирове интелигенције и дивљачности, он немаенергије једног северњака, која вас запањује својом грубошћу и самосвешћу. Једном речју: он нема у себи ничег руског, чак врло мало има и словенског. Али г. Руцовић је интелигентан глумац и он је недостатак накнадио интелектом чиме је он у главном играо. II с тим основним, јединнм могућним схватањем у његовом положају, он је играо добро. Подвео је све под то, раз-