Дело

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА ТАКО JE ГОВОРИО ЗАРАТУСТРА1 од Ш. Ниче-а превод Милана Ђурчина Сиромах Ниче! Он није био надчовек, он је био самопроповедник надчовека. Он није био достојан да своме надчовеку... не, него обратно: његов надчовек није био достојан да њему, Ниче-у, ни кајише с ногу одреши. Ниче — човек високо надмаша Ничеовог надчовека. Није никаква реткост у свету, да је један човек идеалнији од свога идеала. Тај неретки случај поновио се и овде: и Нпче је био ндеалнији од свога идеала. Бољи је Ниче од Ниче а; то јест: бољи је Ниче, који oceha, од Ниче-а, који мисли; — бољи н већи. Треба величине за живот, треба два пут више величине за живот и мисао, треба три пут више величине за отмен живот и отмену мисао. Ниче је најпре представљао један отмен живот и једну отмену мнсао; ио том — један отмен живот и једну очајну мисао, и, најзад, један живот, — само један живот, без мисли. Надчовек Ничеов је једна очајна мисао; она се пре угасила у својој жртви него што је се живот у њој угасио. Она ,је остина надживела Ниче-а, но и Ниче, безумнн Ниче сиромах Ниче, наджнвео је њу. Идеја о падчовеку старијаје од Ничеа. Она је стара можда колико и човечанство, она је стара свакако колико и мисао људска. Кад је први човек почео да размиш.ља о слабостн и мизерији свога бића, тад се у њему зачела и мисао о једноме бољем п моћнијем човеку. А један бољи и моћнији човек од обичног човека шта је друго до своје врсте надчовек? Шта су глорификовани или деизирани хероји друго до надљуди?' 1 Издање С. Б. Цвијановпћа, Веоград 1912. ст. XXVII ~f- 245.