Дело

' КРИТИКА II БИБЛИОГРАфИЈА 151 Штјз/су олимпијски богови најзад друго до надљуди? Тезеј и Херкудес и Прометеј јесу жељени људи, ]есу надљуди. Семи* jTa'tfttHa је наджена; наджене су и Хера и Дијана и Минерва. Ниче неће да буде пророк наджене, он се представља само као пророк надчовека; но фантазија народна је универзалнија и бујнија од фантазије Ничеове: фантазија народна створила је и надчовека и наджену. Овај свет „многих — премногих“ лежи под ногама не само Зевса и Аполона, но и Хере и Афродите. Ниче је презритељ жена и наджена. Њему је одвратан Олимп због брачне постеље; њему је свет одвратан због брачне постеље. Јер брачна постеља је символ множине, а Ниче не воли множину. Ниче воли једнину, јединицу. За њега, као и за питагорејце, јединица је апсолутан број, који нема потребе, да се везу1е ни с чим. Од сваког другог броја, сем јединице, Ниче има страх и одвратност. Његов надчовек је његова омиљена јединица. Његов надчовек није члан ниједног пантеона, ниједног друштва, ниједног кл}’ба; његов надчовек није у опште члан, он је једно цело. Зевс је надчовек, но уз то ипак и члан једне божанске заједнице. Тако је и сваки херој и сваки бог из народне митологије увек један између неколиких, ма и приближно једнаких, но никад један једини. Но народна идеја о надчовеку не везује се само за људе прошлости но и за људе будућности. Древна мисао о Месији, којом су се загревали народп Истока, није ништа друго до мисао о једноме надчовеку, који ће доћи. И Ничеов надчовек припада будућности, он има тек да дође: садашњи човек је само „мост“,. који се мора прећи и проћи, — садашњи човек је само „прелазак и пролазак‘\ Као људи будућности слични су, дакле, Месија, — народни надчовек, — и Ничеов надчовек. Но разлика је далеко већа од сличности. Месија долази ради других људи, док. Ничеов надчовек долази искључиво радп себе. Месија долази, да дигне оне, који су пали, Ничеов надчовек долази, да пале прегазе и они, ко]и су усправо, обори. Месија долази, да се из мплосрђа према људима „разапиње“ на крсту, надчовек не воли милосрђе, и не воли људе, и не воли разапињање на крсту. Речју: Месијом се користе људи и спасавају се, надчовек пак користи се људима као „конопцем изнад амбиза“. Месија долази, да својим леђима човечанство подухвати и дигне га на један виши ступањ живота; надчовек долази, да стане ногом на човечанство и успне себе на један виши ступањ