Дело

Б Е Л Е Ш К Е Друштва. Српска Краљ. Академија Наука. За овогодишњу награду из задужбине Димитрија Стаменковића Академији Наука поднета су ова дела: Духоборац: „Нов народ“, Драг. Ј. Илпћ: „Светле слике“, Василије М. Петровић: „Омладина", ?: „Дјела св. апостола Павла, највећег хришћанског учитеља. У интересу хришћанске вјере п морала у народну пјесму превео Сретен Дпнић : „Највеће зло у нашем народу. Царство алкохола“ и Ж. 0. Дачић: „Како моји живе“. Председништво је 8 октобра о. г. изабрало г. г. д-ра Јов. Скерлића, проф. Универсптета и Јеремију Жпвановића, проф. гимназије, да ова дела прегледају и поднесу Академпји реферат, може лп се које наградпти. Академија Природнпх Наука имала је скуп 27 октобра о. г., на коме је акаде.мик г. С. М. Лозанић нрпказао своју расправу „0 електросинтезама“, седмо цаопштење. Расправа ће се штамиати у Гласу I р. Мау^аБелешке судске праксе по кривичним делима — критично излагање од r. М. С Ђуричића, члана Касационог Суда. Београд 1911 год. Под овим насловом, а у засебну књигу, одштампао је г. М. С. Ђуричић из Полициског Гласника ове белешке из нашег правосуђа у којима има 34 случаја. Све ове случајеве пропраћа критичкн г. писац. Објављивање наше судске јуриспруденције још ни до данас вије организовано онако како је то у другим цравним земљама; зато је п немогућа критика о овоме врло важном делу пашег судског правосуђа — у цримени позитивних закона. Све је ово остављено цриватној инпцијативп, а она је сама по себи и немоћна u недовољна, јер је издавање књиге код нас скопчано са великим трошковима, а по овоме делу број је читалачке цУблике мали и ограничен, тако да је тешко и трошкове покрити, не рачупајући ту уложени труд и време. Г. Ђуричпћ није овде жалпо ни једно ни друго и ис^гинску услугу учинио је правној књизи унознавајући шпри круг нашег иравништва са црименом нашег позитивног кривичног закопика код наших судова свих инстанција. Добит је несумњива од овога рада г. Ђуричића. Тек у доцнијем времену видеће се и моћи ће се оценитп, да овај труд г. Ђуричића одпста заслушује признање, а оно ће у толико бити веће у колико труд није био уношен као труд чистог скунљача судских одлука, но је г. цисац доа