Дело

.КРИТИКА II БИБЛИОГРАфИЈА 1бГ савлађивања себе самог и свега опога, што он воли, од непрекидног- савлађивања (iiberwindung) Добра и Зла (ib). Сва садаlitteoef заслужила је да пропадне (193). Надчовек се жали: „Ах, куда бих се још пео са својом живОхМ жељом! Са свију врхова гледам да ли ћу угледати дом и домовину. Али завичаја за. ме нигде нема... Туђи су ми и на подсмех су ми људи садашњости, ка којима тек што ме је срце повукло; и прогнаник сам из дедовине, иотаџбине... Ја једино још волпм унуковину, земљу деце моје, још неоткривену, у најдаљем мору“ (194--5). Тако и овако и онако говораше Заратустра. Д-р Ник. Велимировић. — СВРШИЋЕ СЕ 40 *