Дело

Ј 0 B A H Ч Е 163 циШшизације у европску. Ми се морамо научити ценити зној, којц-је символ модерне цивилизације, као што смо до сада цекрв. Да, то сам добро рекао: кр в и зн ој. У том су сва наша данашња страдања. Само што смо се ми, овде, већ почели да причешћујемо тим модерним животним еликсиром, а ви још миришите опори задах крвп. Јованче се неприметно осмехну и погледа топлије у адвокатове очи, који се обрадова и засија као дете. — Па збогом, драги млади пријатељу, и до виђења у среду опет. Осећајте се као у својој кући. Та у српској сте кући, ви то ваљда осећате и сами. И Јованче је долазио редовно сваке среде. Седморица имућних раванградских грађана примише на себе да исхране сиромашног Старосрбијанца, чију кућу у колашинској кази разрушише до темеља Арнаути. Остао му само брат Тодор, који Је ускочио у гору за четовођу, а њега послао у Раванград, да сврши који разред учитељске школе помоћу Срба, којима кров плане само онда, кад га запале сами ради осигурања. Испрва је носио народно одело, али му плашљиви управитељ купи и „европско“ — с обзиром на жупана и капетанију. У том је оделу изгледао као ошишани лав или војник у цивилу, али он је ћутао и смешио се. Милинови су га заволели, јер се вредно и ненаметљиво прилагођавао њиховим кућним обичајима и начину живота. Адвокат је научио да пма сваке недеље верног и тихог слушача. Изгледало је, као да је шест дана мислио о том, како ће и шта ће говорити, тако је предавао складно п вољно. То је био узрок, да се среда у Милинових дому неприметно испољила у неку врсту празника, када је и обед био брижљивије снремљен и кад су и деца мирнија и веселија, јер да су тај дан што и скривила, знала су да ће прекори и казне изостати. Госпођа је облачила новији „шлафрок“, а пегава гувернанта чисту блузу, чак је и Јелва везивала поново плаву свилену траку у косу. Адвокат је све то опазио и био задовољан. Но то је II на Јованче утицало. Овако је много дуже трајало, док се осетио удобније и постао поверљивији. Тек када је иза службене форме назрео и топлину сродбинске пажње, почео је и он слободније да гледа око себе и да се упушта у говор. Није .улазио у препирку с адвокатом, и ако га је ова.ј силом навраћао п*