Дело

. ЈОВАНЧЕ 165 Mf , — Не, господине опростите, није то. II мп имамо наше (раЗос.ти, само су оне неме. Наши су болови видљиви и без суза ч*ј£^е је весеље стидно и сузно. Ми волимо живот, н а ш жи■вот. Зар би ми умирали тако лако, као што ви велите, да га не волимо? Зар је моја сестра морала умрети од ножа, да није волела наш живот? Да је остала онаква, зар бп мој живот и -жнвот мога брата био живот, зар би ми живели? — Не разумем — рече адвокат забрпнуто. — Ја, ја слутим — прошапта госпођа и нечујно устаде. — Сиромашак — озбиљно he адвокат, за Јованчетом, купећи мрвице с капута. — Они су поносни, — додаде госпођа Јелена наивно и ппје се осмехнула. Јованче постаде све приступачнији. Госпођа га је заустављала, да јој прича, а он јој је причао о потоцима, о вуцима, о нападнутим сватовима, о младим учитељима, који иду свесно на рочиште убица, о аскеру и о четницима. Адвокат их је скоро сваке среде већ затекао за постављеним столом. Жена гледа у њега ii слуша, а он у бели иростирач и говори вазда мирно, готово стидљиво. — А ви се баш спријатељили ? Ха, ха, жене воле крв. Ха, ха, — прадусретао би их адвокат. — Оне цене борбу. II наше воле пушку — одговорио би Јованче без забуне. — Оае више воле пушку него људе. Једне среде дође кући Јелва сва унлакана. Питали је, она ћути. Јованче погледа на тањир, а усна му побледила. Родитељи се згледнуше. Наста непријатан тајац. Само су се очи оца и матере престрашено и срдито укрстиле. — Шта је то било? Да ли ви знате што господине Средојевићу? Јованче погледа у адвоката право, а видевши у његовим очима искре, крв му шикну у лице: — Питајте госпођицу кћер тако! Жена је била бледа и расејано хватала дрхтавим прстима сервијету. Адвокат стаде и узбуђено поче корачати горе доле Није знао шта да почне. Јованче се диже и тешко дишући, опрости се. — Извините, ја идем. — Станите, молим вас, не иде то тако. Вн сте у моју кућу унели једну днсонансу. Растумачите ми то, молим вас.