Дело

198 Д Е Л 0 А затим опрезно извади бомбу, запали је и вешто баци на хрпу војника. Бомба грмну као топ, распрште се и створи збрку, јаук,. страву и смрт. Аскери се опет прикупише и почеше са свих страна пу* цати на њега. II у тој последњој песми куршума, који су као осе фијукали изнад његове главе, Веља Дугалић извади другу и последњу бомбу. „Да ли да и њу бацим међу аскере — севну му мозгом па да онда и сам за њом на врх главе скочим са клисуре ? Или да је запалим пред самим носом?“... Алп пре него што је одлучио шта да уради, одостраг га погоди једно тане — у саму главу. Веља Дугалић се само заљуља, рашири руке као да неког чека да му падне у загрљај и скотрља се низ клисуру... М. Сиренски (Солув). —