Дело

МРТВА СТРАЖА 197 « « више за вољу оног будућег, мирног живота и оне уображене будуће верне и лепе жене, он би био сад у стању да учини и^ддоство. У оно неколико грозничавих часова сину му мозгом искушење: „Ово аскери иду у потеру за четом. Више је него несумњнво да тебе нису нањушили. Како би било да се ти ућутиш, да се стиснеш за клисуру, да их пустиш да мирно прођу крај тебе и да се тако спасеш?“... Али му одмах пред очи изађоше оне страшае последице: клање и убијање његових неспремних другова, његове чете, с којом је делио и зло и добро, с којом се пребијао но планпнама и гудурама. „Куд би ми црн образ, куд ли душа?!“ — с гнушањем помисли он затим. — „Зар ја да тако што учиним?... Што сам још и данас у животу једино имам да захвалим толпким младнм и красним људима, који су овако исто на мртвим стражама гинули, док сам се ја у селу или планини одмарао. И сад кад је дошао на мене ред, зар да им се тако одужим?!“... У својим, као гуштерска кожа, спвим униформама аскери се све више приближаваху. Ишли су право према планини, мимо клисуру. „Ах, лудорије!“ — помисли најзад сам за себе, — „ко је још видео, да се стари курјак може припитомити?" — заклони се сасвим за велику стену, нанишани најближу хрпу сенка и опали. Брзометка севну и јекну као звоно. Сва се брда одазваше. Турцп се изненадише и полегаше на земљу. А одмах затим захори се сигнал храпаве борије (тур. трубе). Мислећи ваљда да су набасали на чету, они ударише плотуном. Као крупан град осуше се танад по клисури одбијајући се од тврдог камена. Али Веља Дугалић био је добро заклоњен. Једнако пунећи своју брзометку, он је само пазио да добро гађа тамне сенке, које су се све више примицале. А кад се примакоше сасвим под клисуру и кад га почеше са свих страна опкољавати, он увиде да не вреди више пуцати. „Чекните мало Турци, скуца је српска четничка крв!“... помисли он и свом снагом тресну брзометком о оштру стену. Пушка звизну, прште на неколико места и западе у једну рупу на клисури.