Дело

196 Д Е Л 0 пред, већ као да се враћа. Исто је овако на длаку било кад се попео на клисуру. II нехотице иоче се опет уљуљавати старим успоменама н новим привлачним мислима. Имајући тако пред очима читав свој јадни и незначајни живот, у њему се сад први пут поче будити — свест. РБему, старом, окорелом четнику, којн досад није на себе ни помишљао, који се занашао неким општим идејама и пожртвовањем, н који је у дужности био фанатпк, звер — сад долазе у памет неке тако чудне и нове мислп. Пробудио се онај човек у њему, па га пита шта је досад урадио? „Зар си се зато осам година онако патио, пребијао и учпо којекакве паметне и добре ствари, да то све овде једног дана оставиш? Зар на овом красном и богатом свету, препуном уживања и весеља, за тебе ништа није било осим неугодеости, понижења и невоља? Колико се људи нешколованијих и нижих од тебе знало наћи у животу! Колико њпх сад већ имају угледан положај у друштву? II колико се њих већ поженпло и за.једно с децом живе сад срећно п задовољно у топлом гнезду породичном ! А ти које си толико пута слободно завирио смрти у очи — да останеш без свега тога, да те једног дана као скота умлате у овом пустом голом крају, п да те тако нестане као да те никад није ни било?!“... — Тако је, тако је... шаптао је Веља Дугалић и под утнцајем ових мисли и осамљености поче он маштати о новом, озбиљном животу и најзад тврдо одлучи, да ће иступптп пз чете и повући се у миран живот. И ако му је сад већ тридесет и четири године — ппшта то не смета. Снага и младост још га нису изневерили. Отићи ће у који ленши, већи град, наћп ће какво било место — може се то само кад се хоће — п отпочеће нови живот. Ох! па онда — и ожениће се. РСолика ће то радост, колнка срећа бпти за њега, који је тако осамљен на ивом свету! Нити има оца, нити мајке, нитн брата, нити сестре, нити игде икога свога... И опет однекуд неко шуштање и као тихи говор, мрмљање. Веља Дугалић скочн као опарен, стане иажљпво на све стране ослушкивати и раагледати. — Не види никога, али лепо разабире ход, кретање множине људи. Иду право према њему. — То су аскери — рече он сам себи и први пут после толнког неустрашивог четовања оп се сад толико узбудио, уплашио, да је почео помишљатн на спасавање, на бегство. Шта