Дело

МРТВА СТРАЖА 195 села v варош и ту га оставили да сам о себи води бригу. Остављен на, милост и немилост улиде, он се неколико недеља поту^кг^градом као изгубљено псето. Спавао је по клупама паркова а хранио се смрдљивим отпацима и прљавим одгрисцима. Док се најзад неко нпје смиловао и узео га као корисну ствар у кућу, да послужује. Шта више упишу га и у гимназију да од њега направе човека! Радећи тако нреко дана најтеже и најодвратније мушке и женске послове, а преко ноћи учећи за школу, тај будући човек издржао је ту осам дугих година, као осам година тешке робије. Никад за то време тај бедни Веља Дугалић није знао ни осетио шта то значи: — бити слободним и независним човеком! Хранећи се оним што је остало од људи носећи стара одела што су они издерали и спавајући по којекаквим буџацима, направише од њега дресираног скота, који је радио онако како су му заповедали и настојао да мисли онако како они мисле. А наравно ту онда ни школа није могла учинити своје. Он је учио као папагај да добије што боље оцене, а добре оцене требале су му да га не истерају из шлоле и да не изгуби овај комадић корице сува хлеба. Тек у последње време, пред матуру, почело се у њему будити оно нешто људско. Као кроза сан или као кроз маглу почео се и он нечему надати, почео сањати о неком новом, самосталном и слободном животу. Али то је било несвесно и врло ретко. Најзад дошао је и тај час — он је свршио учитељску школу. И сад му се поново догађа оно што му се десило пре осам година — нема места! Не даду му у слободној Србији, већ га шаљу у. неослобођене крајеве, одакле је родом. Разочаран и принуђен невољом прима се најзад неког ' учитељског места тамо негде еа крај Маћедоније. А кад му и ту дозлогрдише: беда, глад, необезбеђен живот и зулуми турски и арнаутски, он пада у крајност, напушта све, па и сам живот меће на коцку и ступа у комптску чету“... — Ето, тако си свршио, младићу! — рече он скоро гласно, па онда опет помисли: „Одлетеше куле у ваздуху, нестаде илузије, нропадоше лепе наде и оде све бестрага. Па ипак“... Ветар јаче духну од планине и нешто шушну врло близу. >Веља Дугалић се сетн да је на стражи н престаде маштати. „Колико ли је сати, Боже. мој ?“ — помисли он и осети .како је овде време тешко, споро, весносно и као да не иде на13 *