Дело

220 Д Е Л 0 утицај ua њихову машту п на њихова осећања, а носле и на њпхову вољу п на њихово тело. А iiito се тиче полптичког образовања, ученици и ученнце мало га могу добитп с помоћу нашпх новнна. Тако исто слабо нх могу политичкп васпитати примери наших политичара или државнпка, којима наши листови већином и не признају способност и заслуге, те ученици не могу знати, на кога треба да се угледају. У другнм културним земљама ђаци не читају новине; него читају школске књиге и поучне и забавне списе, који су нарочито удешени за омладину. Тамо се признају заслуге свакоме грађанпну, који је учинио нешто добро за своју отаџбину и за свој народ; те ученици имају лепих примера за подражавање. — Из туђих листова може п образовап Србин нешто научити, јер у њима има, поред чланака политичке садржине, и научних расправа и лепих књижевних производа. У нас влада мишљење, да нама није нп иотребно неко нарочито полнтичко образовање. Код нас многи мисле, да је довољно бити писмен човек, па да он може меродавно нретресати политичка нитања. Зато код нас говоре о нолитици и образовани и пеобразовани, и ђаци и сељацн, па и ненисмени људи. Међутим за државну управу захтева се обимно и темељно научно знање, нарочито социолошко и психолошко, правничко и етпчко, историјско и географско-етнографско, философско и нацнонално-економско знање. А и за само разумевање политичких односа и послова потребна је нарочита спрема. Такву спрему дају школе, нарочито у западној Европи и у северној Америци. Тамо се већ и ученици основне школе упозна.ју с државним уређењем и с нравима и дужностнма грађана. То се чини у вишим разредима основне школе или у продужној школи. Те грађанске поуке дају се заједно с моралним поукама, нли у вези с псторијом и земљописом, или се оне одвајају као засебан предмет. У неким је заводима школска управа уређена ио угледу на државну унраву,- те се ученици зарана вежбају у вршењу послова, који су слични неким државним пословима. Њима се допушта, да сами собом управља.ју: да сами прописују законе и правила, по којима he се они управљати, и да између себе бирају чпновнике, који ће вршити судску и полицијску службу у школи. У Северној Америци представљају такве школе, ио својем уређењу, као пеку школску републику. Овакву школску