Дело

18 Д Е Л 0 пјевајући и из иушака мећући право те под Требјесу. Ту мене с невјестом уведи у Господарев налац и дај нам собу на-само, сву застрту свилом и кадифом а окићену шарама и сликама и ћилимима и златнијем и бисернијем китама ка’ небо звијездама а прољетна ливада цвијећем сваковрснијем. Кад се нађосмо у четири ока, међу четнри зида, ја иогледах на вјенчану другу а она на ме, а нламенови нам и једном и другом ударише из очи uo образима. Мене иодузе наква чудновата језа, ка’ да ми саврх главе до нета помиље читав мравињак уза ме; спопаде ме иротега, обузе огњуштина; освоји и жеђ и глад и нечесова пожуда, али не за вином и водом ни за хљебом ни месом ни скоруиом, но за нечшч што ми је било наврх језика а чије име нијесам знава’ изрећ’ па да би ми главу посјека’. Глава ми се занесе, ка’ да ми неко изручи нуну ћасу растопљеног олова на њу. И, ка’ да ме нечија јака рука гурну, посрнух п оборих се на невјесту. Једном је руком шчепах за врат а другом за лијеви оианак, па хитих њоме на диван. Она ни хабера. Али кад понтах да joj нрилијепим губице на губице учини се чудо невиђено: ђевојка се иретвори у јегуљу од сто ока са женском главом и лептпрскијем крилима, исклизну ми из руках, па се прћакну пред мене с једног краја собе на други, ка' варница. Ја се тргох на се и запањих од чуда, ирекрстих се, па погледах у они ћошак ђе иаде; кад тамо она иста невјеста која је и била, стоји гледа на ме исиод стида, осмехује се, а дошла лијепа ка’ на гори вила. И некуд се ђаволски намјестила, да те чисто мами и чика себи. Застнђех се и од ње и од самога себе. Помислих, б ми се нешто нритворило тек онако, на се ионово прекрстих и иомецух Бога и све свете, и нонајлак на нрстима, упутих се невјести. Право ти рећ’: некуд ме и страх и суЈма, ема се јуначим на срамоту и на силу Бога. Ја к њој, па таман да је ухватим, а она кубац ua иреко мене, с једнога краја собе у други, ка’ зрно из пушке. Ја се наљути, на за њом, а она бјеж!, час изнад мене, час испод мене а час иоред мене, час ка’ чељаде, час ка сјена, а час ка’ утвара. А стоји је кикот ка' маниту. По неки нут ме п нотпушти до себе, ua ја таман да је притиснем, она се нретвори у дим, на мимо ме. X& ноћерај се, х& ионеси се, ха тако,... ха... за читава два сата. И суста сам ти: не могу више нн коиорнут; но ми дошла душа у нос; спопа’ ме